Topola

257

Нарочиту врсту механичког памћења чини т. зв. мнемотехничко памћење т. ј. механичко памћење на основу вештачких асоцијацнја. Тако један од најпростијих вештачких начпна да ce упамте бројевп лежп y постављању сталне асоцпјације између цифара и конзонаната. Ако ce xohe на пр. да упамти годпна битке косовске, онда ако утврдимо да 1 одговара гласу ј, 3 гласу з, 8 гласу в, 9 гласу д, па направимо речи ,је (дна) завада“, онда ћемо лако ту годпну запамтити. Опшпрнпје о разним врстама памћења читалац he наћи y Ai. Höfler „Psychologie“, 1897 s. 180 —194. 0 експериментима Ебпнгхаузовим Јчсратко н. и. м. s. 194 f., опшпрно y Ebinghaus, „Ueber das Gedächtniss“ 1885, иу „Grundziige der Psychologie“, 2-te Aufl. I Bd. s. 644 —707 од истог писца.

§ 35 Фантазија Као што смо видели y §-у 32, фантазија je продуктивна имагинација, пошто њеним сликама не одговара никакав стваран конкретан објект y опажању и реалностп. Пошто ce из слика сећања развијају слике фантазије и слике мишљења, то je прво питање, на које наилазимо y односу на фантазију, питање : како постају слике фантазије из слика сећања? Слпке сећања су заједничка база за слике фантазије с једне и за слике мишљења с друге стране. Слике сећања постају y правој линији из чулних утисака, алп слпке мишљења не постају y правој линији из слика фантазије, већ су им координиране, т. ј. слике фантазије ir слике мпшљења су коордпниране стране једног и истог стабла, слика сећања. Јер друкчију модификацију трпе слике сећања кад прелазе y спике мипнвења, a друкчију кад прелазе y слике фантазије. Алп пре него што слике сећања пређу y слике фантазије и слике мпшљења, оне морају престати бити сликама сећања. Ta прва модификација олика сећања, која чиии неутралну подлогу и слика мишљења и слика фантазпје, састоји ce y дисоцијацији слика сећања, y ослобођавању слика сећања од њиховпх узајамних асоцпјативних веза. Јер кад би слике сећања остале увек y тим везама, не би

ПСИХОЛОГИЈА