Topola, Jan 01, 1910, page 269

257

Нарочиту врсту механичког памћења чини т. зв. мнемотехничко памћење т. ј. механичко памћење на основу вештачких асоцијацнја. Тако један од најпростијих вештачких начпна да ce упамте бројевп лежп y постављању сталне асоцпјације између цифара и конзонаната. Ако ce xohe на пр. да упамти годпна битке косовске, онда ако утврдимо да 1 одговара гласу ј, 3 гласу з, 8 гласу в, 9 гласу д, па направимо речи ,је (дна) завада“, онда ћемо лако ту годпну запамтити. Опшпрнпје о разним врстама памћења читалац he наћи y Ai. Höfler „Psychologie“, 1897 s. 180 —194. 0 експериментима Ебпнгхаузовим Јчсратко н. и. м. s. 194 f., опшпрно y Ebinghaus, „Ueber das Gedächtniss“ 1885, иу „Grundziige der Psychologie“, 2-te Aufl. I Bd. s. 644 —707 од истог писца.

§ 35 Фантазија Као што смо видели y §-у 32, фантазија je продуктивна имагинација, пошто њеним сликама не одговара никакав стваран конкретан објект y опажању и реалностп. Пошто ce из слика сећања развијају слике фантазије и слике мишљења, то je прво питање, на које наилазимо y односу на фантазију, питање : како постају слике фантазије из слика сећања? Слпке сећања су заједничка база за слике фантазије с једне и за слике мишљења с друге стране. Слике сећања постају y правој линији из чулних утисака, алп слпке мишљења не постају y правој линији из слика фантазије, већ су им координиране, т. ј. слике фантазије ir слике мпшљења су коордпниране стране једног и истог стабла, слика сећања. Јер друкчију модификацију трпе слике сећања кад прелазе y спике мипнвења, a друкчију кад прелазе y слике фантазије. Алп пре него што слике сећања пређу y слике фантазије и слике мпшљења, оне морају престати бити сликама сећања. Ta прва модификација олика сећања, која чиии неутралну подлогу и слика мишљења и слика фантазпје, састоји ce y дисоцијацији слика сећања, y ослобођавању слика сећања од њиховпх узајамних асоцпјативних веза. Јер кад би слике сећања остале увек y тим везама, не би

ПСИХОЛОГИЈА