Topola

32

енергије, који je само другп пзраз за прпнцип апсолутне затвореностифизпчког каузалитета. С тогаје од увек покушавано да ce измири психпчки каузалитет слободне воље са физичким, т. ј. да ce покаже, да пспхпчки каузалитет воље не уноси никакву нову колпчину енергпје y целпну света. Од свих тпх покушаја најзнатнијп je Декартов. Декарт тврди наиме да дух утиче на материју само y толико што мења правац кретања телесних органа не мењајућп брзину тога кретања. не мењајућп колпчпну природне енергпје (одн. квантитет кретања). Ово je међутим нетачно и да ce оправдатп само нејасношћу Декартовнх појмова y Механпцп. По принципу пнерцпје на имс једпо тело остаје y стању y коме je све донде докле га пз њега не пзведе какав узрок. a узрок може битп само сила. Дејство спле пак није y стању променпти правац кретања једног тела a да му не променибрзину. Tmie je пак доказано, да Декартнема право π да мп, чпм прпзнамо слободу воље. морамо негпрати апсолутну тачност прпнцппа консервације енергије. У осталомтреба пматина уму, да духовна енергпја нпје једна перманентна количпна, већ да ce јавља по вољп нашој y моменту кад то хоћемо и y мерп колико хоћемо, док je колпчина физичке енергпје y једном датом моменту одређена колпчпном енергпје y најближем прошлом моменту. Пз овега досадашњега пзлази дапостоје две врсте психпчких каузалнпх штзова; један чијп ce почетни члан налазп п други чијп ce почетни члан не налазп y физнчком свету. Код пспхичког каузалног нпза, чијп ce први члан налазп y физпчком свету, постоји трострук одноо међу члановима пспхпчког п кореопондпрајућег фпзпчког каузалног низа: 1.) свакп члан фпзпчког низа условљен je претходнпм чланом тога низа; 2.) свакп члан физпчког нпза условљава одговарајућп члан психичког нпза; 3.) свакп члан пспхпчког низа условљен je (прпвпдно) претходнпм чланом тога нпза. При томе je очевидно свакп нсихичкп нпз бесконачан a сваки психички коначан. Код психпчког каузалног низа, чпјп ce почетнп члан не налазп y фпзпчком свету, постоји пак овај однос оба низа; 1.) почетнпчлан пси-