Topola

56

(изузев малобројна влакна која га везују са мирисном сфером). Према томе највероватније je претпоставити, да чеони асоцијациони центар преставља највпшу инстанцпју y хпјерархпји можданих центара н да y њему лежи оно место y коме ce душа налази. То ce потврђује ii пндиректно тиме што, као што смо раније поменули, y чеоном асоцијационом центру не лежп ниједан од спецпјалнпх психпчких центара, и тиме, што патолошке лезпје његове производе општу смањеност интелектуалнпх способностп. Пошто пак постоје две хемпсфере мождане, то морамо претпоставити да je једна од њих другој (оној y којој ce душа налази) хијерархпјскп подређена. Како π на који начпн пак надражаји, којп ce стичу са свих страна y чеони аооцпјацпони центар, бивају спровођенп до самог оног места' на коме ce душа налазп, то he можда за анатома остатп за увек тајна. Јер y самом чеоном асоцнјационом центру као таковоме ми не можемо претпоставитп једно место y коме ce сва асоцијациона влакна, која ce y њему налазе, стпчу, већ морамо претпоставптп, да хпјерархија, којајеовде пзведена пзмеђу централног места душе п околпне мождане, уопште впше нема спољњег впдљивог знака y анатомској структури мозга, коју ми својпм срествпма можемо да констатујемо, да je та хијерархпја пзведена чпсто функционално, динамичкп, на начпн којп je нама немогуће сазнатп, који ce губи y последњим дубинама молекуларне п атомске структуре матерпјалне. Своју теорију изнео je Флексиг (Paul Flechsig) најпре y спису „Gehirn und Seele“ Leipzig 1896 (в. нарочито примедбу 29, s. 61 — 8δ) a затим, егзактнпје н нешто модифшадвано, y расправи „Einige Bemerkungen über die Untersuchungsniethoden der Grosshirnrinde“ y „Berichte der Sächsischen Geselschaft der Wissenschaften“ 56 Bd. 1904, s. 50 —104 и s. 177 —248. Псцрпно π прегледно излагање Флексигове доктрине читалац he наћи y W. Nagel’s „Handbuch der Physiologie des Menschen“ Bd. IV. Erste Hälfte 1905, s. 128 —142 it s. 175 —180. У OBOM делу наћиће читалац n детаљно нзлагање Мункове и другпх локализационих теорија (s. 55 —128)