Topola

а такоће п y Вунту „Grundzüge der physiologischen Psychologie“ I Bd. δ-te Aufl. 1902, S. 187—217 И S. 283—338.) Лоцеова теорија једноставног седишта душе налази ce пзложена y „Mikrokosmus“ I Bd. 5-te Aufl. 1896, s. 335 f. Onширну дискусију анатомских ii физиолошких тешкоћа тога учења наћиће читалац y G. Th. Pechner’s „Elemente der Psychophysik,“ 2-te Aufl. II Bd. s. 389 —421.

§ 10. Основни правци Психологије и њен положај y систему људског знања. Из § 1 ii § 5 познате су нам спекулативна, интроспективна и експерпментална Психологија као трн врсте Психологије различне по методи пспитивања психолошких феномена. Док je главна метода спекулативне Психологије y рефлекспји (а споредна y интроспекцији), дотле je главна метода интроспективне Психологије y интроспекцији (а споредна y рефпексији), a главна и једина метода експерименталне y експерименту. Али између спекулатпвне Психологије с једне и пнтроспективне и експерименаалне Психологије с друге стране поотојп не само разлика y методп испитивања одн. утврђивања психичких факата, него оне ce разликују и y начину објашњења тих факата. Спекулативна Психологија објашњава психичка факта на основу трансдендентних метафизичких фактора, који их условљавају, док интроспективна и експериментална Психологија објашњавају та факта чисто иманентно. на основу самих психичких факата као такових. Као што смо међутим видели из §-а Т-ог и 8-ог, услед недостатка непрекпдних каузалних веза међу психпчким садржајима овака чисто иманентна Психологија или, другим речима, емпириска Психологија y строгом смпслу немогућа je, ми можемо објаснпти јављање и узајамну везу психичких феиомена само ако њихове физиолошке антецеденције узмемо y обзир. Физиолошка Психологија као засебан правац Психологије узима овај принцип физиолошког објашњења психичких феномена за апсолутан и тврди, да ce психолошка факта имају да утврде и објасне само на ос-

57