Topola

84

кога мора бити логаритамоки. Није дакле чудо штониједан психолог није акцептирао Фехнерово објашњење. Исто je тако нетачно и Вунтово објашњење. Истина разлика између аперципираних и перципираних свеоних садржаја постоји, али она није толика, да би ce на основу њеном могло поставити такво једно објашњење· Фехнерове формуле. Ако je на име свест реална и акоy њој нема илузијђ, онда су пнтензивнп прираштаји. свесних садржаја, којп би били тако мали да ce немогу опазити, немогући. Разлози противу психолошког прага ocehaja одн. ocehajних разлика y односу на екстензивне колнчнне, којп су наведени y мојој расправи „lieber den Begriff der zusammengesetzten Farbe“ y „Z. f. Sph“. 1908, crp. 391 ff, важе потпуно и за интензивне количине. На основу тих разлога мора ce Вунтово објашњење одбацити као прхшцггаиелно нетачно. Остаје нам дакле још једпно треће. физиолошко' објашњење, a пошто су могућа само три наведена објашњења логаритамске зависности о којој je реч, то треће објашњење мора бити истинито. Ми дакле морамо узети, да физичка драж трпи губптак y енергијп прп свом преласку y физиолошкп надражај и да je тај губитак толикп, да сензација, чија јачина стоји y простој пропорцији са јачпном одговарајућег централног фпзиолошког процеса, стоји y логаритамској пропорцпјп са јачпном спољне дражи. Осим тога физиолошко je објашњење јбдино y стању да нам да рачуна о одступањнма од Веберовог закона, о којпма he даље y овом параграфу бити говора Против Психофизике изнесени су разни разлозп. Од њих су једни управљенп протпв Веберовог закона, други протпв Фехнерове формуле мерења, a трећи против саме могућности Психофизпке као науке, која мери интензитет психпчких феномена. Протпв Веберовог закона изнето je прво, да он не важи подједнако за сва чула. Он наиме важи y најшпрем обиму за чуло слуха, y мало ужем за чуло вида π шшања, најмање пак за чуло температуре, укуса п мириса. Друго, експерпментално je утврђено, да Вебе-