Topola

ГЛАВА IV ВУЧИЋ И ГАРАШАНИН

После измирења Кнеза са Саветом, Вучић, као председник Савета, и Гарашанин, као министар унутрашњих дела, нашли су се господари ситуације. Каква су била та два човека?

Војвода Тома ВучиК ПеришиК био је вођ покрета од 1842. Он је побунио крагујевачку војску и подигао народ смедеревског и крагујевачког округа на кнеза Михаила, и, пошто је разбио Кнежеве катане, ушао у Београд победнички, као „предводитељ народа." Александар Кара-ђорђевиГ извикан је за кнеза у његову логору на Врачару. Ту се била слегла сва побуњена војска, и све оне гомиле сељака које су на њеном маршу од Крагујевца до Београда биле пристале за њом. Сав тај свет знао је само за ВучиКа, с којим је прошао кроз бојну ватру: Карађорђевића је извикао за кнеза онако као што би извикао свакога другог кога би му ВучиТ предложио.

Две године доцније ОбреновиТевци покушавају да побуне народ противу кнеза Александра КарађорђевиТа; то је тзв. „Катанска Буна.“ ВучиКу се одмах издаје „пуномоКије" да ту буну угуши. Он је опет диктатор Србије; војска је стављена под његове заповести, и он има пуну власт да учини све што за потребно нађе. Још 1832 Вук је писао о њему: „ВучиТ је велики јунак, али је поносит, бесан и прави крвопилац људски“. 1 Јунак се показао 1842, крвопилац 1844, за време угушења Катанске Буне.

Године 1842, он је буквално метнуо главу у торбу, кад је кренуо у народ да диже буну. У том тренутку није имао ништа друго до једнога коња кога му је био спремио Милосав Ресавац, и своје смеоно срце у грудима. Он је пошао ка Крагујевцу, а није био сигуран да ће тамошња војска прећи на његову страну. Да се ту нису нашла два одважна официра која су са свом војском и топовима пошла за њим, Вучић би се

' Вукова преписка 11 652.