Topola

изазвао ону буну која је Карађорђевића довела на престо; угушио другу једну коју су противу КарађорђевиКа Обреновићевци подигли ; растерао своје личне непријатеље из Савета, и после свега тога отишао у пенсију. Имао је све титуле и почасти које су се могле имати, и опет зато, у правом смислу речи, није владао. За стварање уставобранитељског режима учинио је много више него Петронијевић и Гарашанин; али, кад је тај режим установљен, имао је много мање утицаја на државне послове него ПетронијевиК и Гарашанин. Он није управљао политиком тога режима; он је био само њ.егов оружани чувар и бранилац.

У ВучиКу се укрштају два разна типа из две разне епохе. С једне стране, то је један четобаша из устанка, који је после војевања с Турцима угазио сав у наше борбе унутрашње и династијске, крвавеКи се с рођеном бра Ком исто онако душмански као и с Турцима. Он је дизао буне и угушивао буне с једном плаховитошКу и брзином која није била надмашена; он је био највећи јунак у братоубилачкој борби ОбреновиКеваца и КарађорђевиКеваца, њен Хајдук-Вељко. С друге стране, ВучиГ. је прототип нашега сељачког демагога, претеча народних посланика као нпр. Ранко Тајсић, који су вечито подбуњивали народ противу власти. Он веК има њихове две основне идеје: прво, да власт не треба поштовати, јер смо сви једнаки, и друго, да је најбоља она власт која нас најмање стаје, која најмање наиме пореза узима. С таквим идејама буне су се могле дизати, али с таквим ндејама није се могло управљати државом, и то није проста случајност да је у време револуције Вучић био диктатор, а у нормалним приликама пенсионар. Кад је после Михаиловог пада могао радити што је хтео, Вучић је настао да се порез спусти од шест талира на пет, и да се смање извесне свештеничке таксе које је Михаило био завео. После тога он је стао: његов државнички програм био је исцрпен. На Петровској Скупштини он није умео ништа боље него да проповеда мржњу на чиновнике у опште, а „немачкаре“ посебице. Чиновници се, наравно, нису могли укинути; чак се ни њихов број није био смањио; све се свршило тиме, да су се из државне службе уклонила нека лица која Вучићу нису била по вољи. Ако је под Карађорђевићем Вучић дошао само до титула а не до праве власти, то је донекле било с тога што га је његов примитивни сељачки анархизам онеспособљавао за владу. У томе лежи основна разлика између њега и Милоша, који је био рођен да управља. Обо-

196

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА