Topola

утисак. У тај скуп црно обучених људи у дугачким чиновничким реденготима, упао је један човек у турским хаљинама, огрнут ■ћурком, и у црвеним јеменијама. Изнад болесних очију, од којих је једно било извађено и под завојем, он је носио зелен штит. 1 Али, и ако већ у несавременом оделу, и скоро лишен вида, он није изгледао ни жалостан ни смешан. Његова крупна мушка прилика, његов јуначки изглед под седим власима, његово злоћудо турско господство, све је то уливало не само поштовање него и зебњу...

Илија Гарашанин стајао је 1842 уз Вучића. У новом стању он је постао министар унутрашњих дела, и остао у том положају десет година без прекида, исто онако маћан у унутрашњој политици, као Петронијевић у спољашњој. Та два човека били су стубови Карађорђевићеве владе за време њене сјајне периоде. После Петронијевићеве смрти, он постаје представник као неко коме првенство у Влади нико не може спорити. Али његово је представништво кратког века. Он пада због једнога великог сукоба с Русијом, и од то доба све се више одваја од Кнеза и све више приближује опозицији. У опозицији он брзо постаје главна личност, као што је и у Влади био. Он прикупља све снаге опозиције уједно и управља великом борбом противу Кнеза. ,

По годинама и образовању, Гарашанин је припадао „старцима.“ Он није био на великим школама у Хајделбергу и Паризу. Син богатога марвеног трговца Хаџи-Милутина Савића из Гараша, он је имао приватног учитеља; затим био у Земуну у грчкој школи; провео неко време у Ораховици, где је научио нешто немачки, и после тога вратио се кући и помагао оцу у трговини. Пријатељ и помало ортак Хаџи-Милутина, кнез Милош узима младога Илију Хаџи-Милутиновића, како се он тада потписивао, у своју администрацију, и поставља га за цариника на Вишњици. Дотле, биографија Гарашанинова тече као биографија Алексе Симића, Стефана Стефановића итд. То је један од оних људи који су без много школовања, здравим разумом и сталним радом, успели да се начине добри практични администратори. Али између Гарашанина и осталих „стараца“ има ова важна разлика. Они су остали Шумадинци и источњаци, а он се „европеисао." У својим доцнијим годинама он је доста путовао, видео Аустрију, Немачку, Италију, Француску, био у Паризу, и уопште добио идеју о томе

1 Грујић I априла 1858.

198

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА БЛАДА