Topola

шта је Европа. Он се радо дружио с „паризлијама“, и из разговора с њима неке ствари научио, друге наслутио. „Паризлије“ су га сматрале као полусвога, као јединога од „стараца“ с којим се да радити, који је приступачан новим идејама. Гарашанин је као копча између „стараца“ и „паризлија.“

На прелазу између два нараштаја, он има нешто одједног, а нешто од другог нараштаја. Од старијег нараштаја имаздрав разум незбуњен читањем, нешто крепко и непосредно у суђењу; једну енергичност, која неки пут прелази у бруталност; једну мушку тврдо-ћу, која се код новог нараштаја, префињеног и умекшаног западњачким васпитањем, не види више. Од новог нараштаја, он има једну ширину погледа коју „старци“ обично нису имали. Он покушава да се ослободи личних и партијских обзира; покушава да спољашњу и унутрашњу политику води по извесним напред утврђеним правилима. Више но ико други од људи из 1842, он схваћа уставобранитељски режим као један систем који има свог јединства и своју логику. Остали „старци“ владају без програма, као чисти емпиричари, на источњачки начин. Гарашанин има увек свој програм, као какав европски бирократски државник тога доба; има један у канцеларијској тишини склопљен план рада, има своја „начертанија" за спољашњу и за унутрашњу политику. То је што га везује за нови нараштај, нараштај идеолошки, који тражи у политици доследност и начелност.

У нашој новој историји нико није био министар унутрашњих дела дуже времена без прекида. Опет зато велики министар унутрашњих дела није био. Ми смо већ видели како је, под уставобранитељским режимом, Министарство Унутрашњих Дела мало урадило за материјално благостање народа: Гарашанин није био наш Колбер. Али, ако не велики министар унутрашњих дела, био је велики министар полиције. Он је био човек од реда; ред се мора „набљудавати“ у свакој прилици и пошто-пото; нема те погрешке противу реда која би се као сувише мала могла оставити неисправљена; нема те личности тако високог ранга којој би се за повреде реда могло кроз прсте прогледати; свака погрешка противу реда мора бити примерно кажњена; иначе, нема „правленија"... Године 1844, саветник Јеврем Ненадовић, таст Кнежев, извештен о неким припремама буне у подринском округу, пише брже боље тамошњем начелнику и даје му упутства на случај да до буне дође. Гарашанин види у томе велику некоректност; Ненадовић се није смео обраћати непосредно начелнику; ако је што

199

ВУЧИЋ И ГАРАШАНИН