Topola

имао, требало је да каже њему, министру. Он захтева да се због те некоректности Ненадовиll, и ако Кнежев таст, удаљи из Савета. 1 Или његова афера с ВучиКем. Кад се 1848 свадио с Кнезом и Владом, ВучиК је дао оставку на звање кабинетског саветника, и, не чекајуlпи да ова буде уважена, престао долазити на дужност. Изгледа да је страх од ВучиКа био толики, да нико није смео ни мислити да му оставку уважи. Његова је оставка остала неуважена све до 1852, до доласка Гарашанина за представника. Први Гарашанинов акт био је, да „конечно" разреши ВучиКа од дужности, помињуКи изречно у акту разрешења да је ВучиК дужност својевољно оставио и пренебрегао. ВучиГ! се баца у пенсију с укором; шта више не даје му се онолика пенсија колику он тражи због својих нарочитих заслуга, него мања, обична чиновничка пенсија. С ВучиКем се поступа као ма с којим другим непослушним чиновником. 2

Један министар, који је тако поступао с Кнежевим тастом Јевремом НенадовиКем и с војводом ВучиКем, морао је у подчињеном чиновништву и обичном грађанству држати ред с неумитном строгошКу. Гарашанин је био уверен да нема те строгости која ради одржања реда не би била допуштена. Он се није устезао ни од драконских мера, кад би му се само учиниле потребне. Једном кад је војна каса похарана, он је двојици војника који су били на стражи, ударио свакоме неколико стотина батина. 3 Противу крађа и похара, које су се четрдесетих година намножиле, издао је закон од 26 маја 18474 По том закону, опасна крађа и похара кажњавала се смрКу, а крађа живе стоке и ствари у вредности преко десет талира, мртвом шибом („кроз триста момака дванаест пута на место“). При испиту оптуженога могао се употребити бој.

НајвеКе дело Гарашаниново у Министарству Унутрашњих Дела био је полицајни закон од 1850, о коме смо раније говорили. Тимзаконом који је дао полицији право да суди иступе и да кажњава телесно, створена је јака полицијска власт, која, само у неколико ублажена, и данас још траје. Гарашанин је творац наше полиције, први министар унутрашњих дела онога типа који Те доцније представљати Никола Христић и Ради-

1 СА (1844) 620.

5 СА (1852) 395.

3 Нил Попов, ор. сЦ., IV 400 и 418.

4 Зборник IV 28.

200

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА