Topola

воје Милојковић. Задатке Министарства Унутрашњих Дела Гарашанин је свео на најпотребније и најосновније, на одржање реда; али на томе радио је с гвозденом енергијом. Његови су начини били још сурови, то је сведочило о његову припадању старијој генерацији, али његовн мотиви нису били лични и партијски. Служећи се драконским мерама, он је искрено мислио да то чини за добро државе. То што је у његовој строгости било незаинтересованог и начелног приближавало га је млађој генерацији.

Министар спољашњих послова био је кратко време. Он је имао живље осећање народне самосталности него остали „старци“; показивао у односима са странцима једну поношљивост која није била толико у духу КарађорђевиТевог колико доцнијега Михаиловог времена. То га је такође могло начинити симпатичним тадашњој омладини, у којој се веТ будио патриотски понос, која је тешко подносила знаке наше спољашње зависности, чак и оне чисто формалне. Саревњив на националну самосталност, Гарашанин је више долазио у сукоб с Русијом него с Портом; Порта је, истина, имала много више власти над Србијом, али се, стварно, у српске послове Русија много више мешала. Њени консули били су нетактични људи, и хтели да дају правац не само нашој спољашњој него и нашој унутрашњој политици. Гарашанин је био крут и нерадо се обртао по туђој команди. Отуда код њега онаква мржња на Русију, какву су према њој осе Рали бугарски политичари Батенберговог времена. Али, противник Русије, он је у исто време био и противник Аустрије; за време Кримског Рата њега је мучила брига да онај господарски положај у Србији који је пре рата Русија имала, не добије после рата Аустрија. Он је предвиђао, да Ре аустријско мешање у нашу унутрашњу политику бити исто тако несносно као и руско. Његова је политикастога била; ни с Русијом ни с Аустријом, него саЗападним Силама, на првом месту с Француском. Удаљене од нас, без непосредних интереса на Балкану, Западне Силе нису имале онолико повода да се мешају у нашу унутрашњу политику као Русија и Аустрија. УзимајуРи нас под своју заштиту, оне не би вршиле никакав велики утицај над нама, него би само спречавале да такав утицај не врше Русија и Аустрија. Формално под њиховом заштитом, ми бисмо у ствари били слободни.

Али Русија је оборила Гарашанина пре него је он могао шта озбиљно покушати. Што је горе, Француска, на коју је сву своју наду полагао, налазила је, бар у прво време, да је

201

ВУЧИЋ И ГАРАШАНИН