Topola

који је добио председништво Савета. Као министар унутрашњих дела, Гарашанин је имао под собом не само полицију него и војску; сва је државна сила била на његову расположењу. Председништво Савета, пак, било је више почасно звање, нарочито како га је ВучиГ разумео. Дошав у Савет, он је наредио да му се нађе столица, на којој је седео Јеврем ОбреновиК као председник Савета; 1 обична председничка столица није била довољна за његово господство. Саветници су га дочекивали на ногама, како раније председнике нису дочекивали. 2 Али тај тако силни председник председавао је врло мало. Он није долазио редовно на саветске седнице, а и кад би дошао, он не би њима руководио него Алекса ЈанковиК, кога је био начинио својим потпредседником. Врло мало канцеларијски човек и неписмен, Вучић је могао бити председник Савета више по имену него у ствари.

Први је посао нове Владе био да изда ново Устројство Савета. 3 Ово су његове главне одредбе:

1. Кнежево вето претворено је од апсолутнога у суспенсивно: Кнез је морао потписати сваки законодавни предлог који би Савет, и по треГш пут, нарочитом веГшном, усвојио. Влада је налазила да је Устав оставио нерешено једно питање које се нерешено није могло оставити, —■ питање о томе шта Пе бити ако се Кнез и Савет не сложе о једном закону. По Владину мишљењу, у оваквом случају требало би да Кнез попусти Савету. У члану 11. Устава стајало је да ништа не може постати законом без пристанка Савета; а није било речено да ништа не може постати законом без пристанка Кнеза. Зар отуда није следовало да је, по Уставу, воља Савета важнија за издавање закона него воља Кнежева? 4 На основи овога прилично натегнутог резоновања, Кнезу је било остављено само суспенсивно вето, као да он не би био монарх него председник републике. Прави разлог за ову измену био је тај, што су Вучић и Гарашанин помишљали да збаце Кнеза Народном Скупштином; што им је ради тога био потребан један закон о Скупштини, и што су се бојали да Кнез неће дати пристанак на тај закон. Зато је, дакле, требало прописати да се, у извесним случајима, закон може издати и без Кнежева пристанка.

1 ГрујиГ 5 априла 1858.

2 ГрујиГ 8 априла 1858.

3 Закон од 3 маја 1858. Зборник XI 74.

4 ККТ. Представник капуГехајн 16 маја 1858.

204

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА