Topola

2. Кривична одговорност саветника регулисана је до најмањих ситница. Саветници нису могли бити предани суду без претходног одобрења Савета, као што данас народни посланици не могу бити предани суду без претходног одобрења Скупштине. Саветницима је судио Касациони Суд; противу његове пресуде осуђени саветник имао је право жалбе на Савет, који му је судио у последњој надлежности. Ова је одлука била сумњиве уставности, јер по Уставу је изгледало да Савет не може вршити судску власт. Шта је било с чланом 17. Устава? О њему се водило само толико рачуна, што се свака пресуда којом би један саветник био лишен звања, саопштавала Порти. Ова је имала само да се увери да ли је „све по земаљском закону Србије поступљено и пресуђено." Пресуда се није саопштавала Порти по службеној дужности, него само на жалбу осуђенога. Гарашанинова влада тумачила је члан 17. у истом смислу у коме га је, у Тенкиној завери, тумачила и МарковиКева влада, а то је да чл. 17. не даје Порти право да суди саветницима, него само да буде извештена о пресудама које наши судови изреку над њима.

3. Организована је министарска одговорност. Дотле, министарска одговорност призната Уставом, није била ни у колико организована; није се знало који суд и по коме поступку има да суди министрима. По новом Устројству, оптужбу противу министара подизао је Савет, и то код Апелационога Суда. Противу пресуде Апелационога Суда осуђени семинистар могао жалити Касационом Суду, који је пресуђивао по његовој кривици у другом и последњем степену. Поред овога, Савет је имао право да даје „опомене" министрима. Намера је законодавчева била да те опомене послуже као средство којим Ке Савет нагонити на одступање оног министра којим није више задовољан. 1 То је био један покушај да се код нас, поред кривичне одговорности министара, утврди и политичка.

4. Утврђено је наново, и то несумњивим начином, да се министри могу узимати само из Савета, и да се саветници могу постављати само по претходном предлогу Савета.

Поред овога треба поменути још неке одредбе од споредне важности. Сродници, по крвном сродству до шестог, а по брачном до четвртог степена, нису могли једновремено бити саветници. Ова је одредба била управљена противу Кнежевих одн. Кнегињиних рођака у Савету. Нпр. после Тенкине

1 Грујић 16априла 1858.

205

ВУЧИЋ И ГАРАШАНИН