Topola

завере, у Савету су заседавала заједно два рођена брата Јеврем и Александар Ненадовић, и с њима Јеврем Гавриловић, који је Јеврему Ненадовићу био зет. Затим, помоћници Министарства могли су заступати министра најдуже два месеца, па и то само онда ако је министар спречен или на одсуству. Ова је одредба дошла с тога, што се раније дешавало да Кнез, нехотећи министре из Савета, поставља помоћнике Министарства за привремене министре. Нпр. Александар Ненадовић, као помоћник, управљао је дуже времена Министарством Финансија.

Ново Устројство Савета Кнез је примио, тако рећи, без отпора. Учиниоје примедбу само код оне тачке, да се миниетри морају узимати искључиво из Савета; питао је, шта ће бити онда ако ниједан саветник не би хтео да буде министар? Зар не би требало предвидети да саветник мора примити понуђено му Министарство ? Кнез се, изгледа, бојао да га Савет не покуша натерати на оставку на тај начин што ниједан његов члан неће хтети да буде министар. Али на тој својој примедби Кнез није ни најмање настојао. 1

Ново Устројство Савета представљало је врхунац саветске моћи. Савет је био господар и законодавне и административне власти; Кнез поред њега није значио ништа више. Савет је био господар законодавне власти, јер је могао натерати Кнеза на потписивање закона који овај не одобрава. Био је господар административне власти, јер су се министри узимали из његове средине и одговарали пред њиме не само у кривичном него донекле и у политичком смислу. Савет је имао више власти но што ће је доцније имати Скупштина; био онако моћан као један републикански парламенат. Будући мање тело него републикански парламенти, уз то тело затворено, независно и од Кнеза и од народа, Савет је био у стању да се начини још и јачим него што су републикански парламенти. Тувнел је говорио 1855 да наши саветници „желе да установе једну венецијанску олигархију* 1 . 2 То се сада и десило: наш је Савет постао прави Млетачки Сенат.

Али, и ако у суштини олигархијски, нови се режим представљао публици као врло либералан. Његови заступници у штампи истицали су, како је установљена министарска одговорност, без које нема законите управе, и издалека наглашавали да више није могућан онакав лични режим какав је

1 Грујић 14, 18, 26 априла 1858.

2 ККТ. Капућехаја представнику 6 октобра 1855.

206

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА