Topola

88

одољивом потребом влада, јединим излазом из тешкога положаја у коме су са својим привредно-финансиским системом дотерале на ивицу банкротства. За буржоазију у Србији излазак на море не значи у првом реду економску еманципацију земље као што се то радо и много говори, јер целокупна привредно-финансиска политика владајуће буржоазије представља постојано отуђивање права слободнога расиолагања привредним изворима земље н предавање народа у каматно ропство да би се добнла средства за одржање владавине већ пре свега еманципацнју привредно-финансискога система на коме се њена владавина држи. Излазак на море представља једино средство да се привредни систем „заштитних“ царина ослободи зависности од иностранства, да се од њега не морају чинити ником никакве концесије. У колико дакле капиталистичка буржоазија није дорасла да врши пресудни утнцај на правац државне политике, свака влада је прин}’ђена да не стрепн од жртава које тежња ка мору ставља у изглед, не само због слободнога саобраћаја са светом већ због одржања своје владавине. Зато је један наш нацнонални радник и патриотски писац с ретком искреношћу рекао: Рат којине гарантује слободан излаз српских еспапа на свеШскп трг не може се назвати ослободилачким! Тако је арбанска политика српске владе оличење авантуристичкога лутања једнога очајника који без икаквих изгледа на успех н без јаснога циља расипа драгоцену снагу, да би нзбегао банкротство пред којим стоји цео његов привредни и политички иравац.