Topola

89

3. Пораз завојевачког подвига

Полет народних маса, који је годинама припреман политиком „економске еменципације“ и достигао највишу тачку од објаве царинскога рата до анексије Босне и Херцеговине, буржоазија је за време балканских ратова умела обилно искористити. За најлуђе подвиге она је могла рачунати са људским материјалом чија готовост на поднош.ење жртава превазилази обавезе војне дисциплине. И у слатком заносу да држи у својој руци наоружану целу земљу, буржоазија је у расточавању народне снаге отишла преко свих граница могућности и починнла најлуђе злоупотребе. Врхунац тих злоупотреба је покушај изласка на море иутем завојевања Арбаније.

За излазак на море Србија је имала два природна правца. Први преко Црне Горе за Бар, води преко области које припадају двема српским државама и које су насељене скоро искључиво српским народом. Други, вардарском долином за Солун, води оном саобраћајном артеријом која је самом природом одређена да буде главни правац привредне везе Балканскога Полуострва са светом. Што се другога правца тиче, као што ћемо доцније видети, буржоазија балканских државица је била неспособна да савлада сепаретистичке тежње и да од незаменљивога солунскога пристаништа учини оно за шта га је природа положаја одредила, наиме да буде светска капија за све три државе; а српски и бугарски власници специјално приредили су својим народима брегалничку катастрофу, да Солун остане у искљчивој власти Грка којима је најмање потребан и који he се њиме најмање служити. Српска буржоазија није била чак ни толико јака да сломи династичку