Topola

44

«љајућп једно апсолутно као основу свој егзистенцијн и схватајући то -апсолутно као духовно), то су му ипак душа п тело, ако и не сасвим неједнаки, али двојаки: душа je једина нечулна супстанција, тело саставл»ена од многих; међу њима нема дакле ндентитета, али постојн многоструко законито узајамно утицање. Да ли душе н после смртн нмају даљу егзистенцију, зависи од висине њихова морална развоја: оне жнве u даље, које су вредне, да живе вечито. 13 (Стр. 38.)Флексихова (Paul Flechsig, *1847.) ce истраживања оснивају ;на посматрању, да поједнне области коре великога мозга нису одистога физиолошког значења н да су y различита доба задобила своју зрелост н подобност за вршење функција (дшелогенетско истраживање). ПолазеКи од нсторије развнћа посматра чулне путове фетуса и новорођенчета. Прво про. диру y кору велнкога мозга живцн, који спроводе опште органске осећаје, дишићне (кинестетичне) и осећаје пипања (а). Отприлике y исто доба разввјају ce путови за осећаје мириса (b), знатно касније за осећаје внда (с), н напослетку за осећаје звука (d). Ове четири „чулне сфере“ заузимају y чо:века отприлике једну трећину великога мозга и чине четнрн омеђене области. Прва, „сфера за ,телесне‘ осећаје“ (Körperfühlsphäre), находи ce прпближно y средини, y средишннм вијугама и y једном делу чеоних вијуга; „сфера за мирис“ y можданој бази, које y чеоном, које y слепоочном режњу; „сфера за вид“ y режњу задњега дела главе, a „Сфера sa ■ слух“ y слепоочном режњу. (Како ce за сферу за кус није могла да докаже нарочита област, то ce она доводила y везу нли ca сфером за мирис или са сфером првом. Данас ce сматра као поуздано, да je центар чулу за мирис и за кус y унутарњој страни слепоочнога режња, и да um je та сфера заједничка). Из чулних центара иду и путовн за покрете, ii ти су центри сви по свој прнлнцн „мешовито —сензорно —моторне“ области. У новорођенчета нема нзмеђу поједнних сфера готсјво никаквих свеза, оно дакле не може асоцирати поједнне утнске и вероватно нма „оделнте свесне кругове“. За остале делове велнкога мозга не.ма доказа, да y њима завршују чулнн путови. стога Флекснх закључује, да су они остављени, да повежу нервне елементе разних области мождане коре, т. ј. овде ce јављају неколико месеца после рођења „асоцијацнонн центри“, који везују чулне сфере међусобно. Овн су центри основа свих- внших духовних функцнја, нарочито памћења. Флекснх разлнкује трн таква центра; „задњн велнки асоцијационн центар“, који ce углавном цаходн између сфере а), с) м d); када ce овај центар повреди, нестаје свеза опажаја с дотичним речима (пнсашш или говореннм) н обратно, сасвим илп деломично ; затим најважннјн „фроптални нлн предњн асоцијациони центар“, на врху н бази чеонога режња; његова повреда може довести најзад u до потпунога уннштења личкостн, јасне самосвестн (т. ј. болесницл губе свест о својој личности); напослетку „средњи асоцијацнонн центар“, који ce готово поклапа с „острвом“; он je, као што Мајнерт слути, у блнском односу с говорним (гласовннм) језиком. У потпуно развијеном органу су просторно одвојене областн чулннх центара и асоцијационвх центара градњом и функцијама својнх елемената y тако уској свезв, да «ише није могућно оштра их делитн једне -од другнх. Најобнмннје асосцијативне свезе воде к сферна), која ce може сматрати као право сре-