Topola

Може се мислити какав је утисак утннила на Милоша вест о Карађорђеву доласку. Он сам велн да се „пренеразио“. Једним махом, кроз који дан, Карађорђе, смео и силан, може поетати господар ситуације и разбити све пгго је Милош тако љубоморно створио за себе. Примити га знапило је сам помоћи главвог такмаца, још увек веома популарног и веома опасног и по личним особинама и по утицају, и изазвати код Турака не само подозрење него и оштрије мере. Ући у борбу са њим, одбити га, довело би до грађанског рата, у коме он тешко да би однео победу. Остајало је или да се Карађорђе протера из земље, или преда Турцима, или потајно убије. Протерати га било је теже, једно, јер би то могло довести до борбе, а друго, што се Карађорђе може и опет вратити; предати га отворено Турцима било би веома непопуларно. Остајало је још потајно убиство. На њ се Милош решио, како велн један мемоарист, по договору са неким кнезовима у Београду; у ствари, више по својој одлуци. У исто време обавестио је о Карађорђеву доласку и турског заповедника и саопштио му своју намеру.

Кнез Милош, 7. јуда, упутио је Вујици поверљива човека, са поруком да Карађорђе мора бити убијен. Карађорђе, који се, изгдеда, није надао томе од Милошеве стране, остао је читаво време од свога доласка миран и није покушавао апсолутно ништа да без кнеза или чак против њега крене нешто у народу. Веома је чудна та његова пасивност. Не познавајући довољно Милоша, он је, веома вероватно, мислио да ће се тај његов некадашњи другостепени војвода склонити пред њим и да не треба кретати народ ради питања ко ће од њих двојице да дође на власт. Са друге стране, изненађује шта је некадашњег вођа, преког и довољно гордог бившег хајдука и човека од јака срца, гонидо да се неколико дана крије по туђим њивама и оборима, место да уђе у народ и јави да је ту. Очевидно, њега је издала стара снага и одлучност. Избеглиштво, терет 1818. године и туђина деловалн су на његове живце. Јер, да је то био ранији Карађорђе, онај пред чијим је погледои презало свако срце, он не бн дошао да диже устанак кријући се као главодужник. У селу Радовању, у јассничком срезу смедеревскога округа, ујсдној колиби, у зору 13. јула, Карађорђе је, по Мило-

ЈАКОВ НЕНАДОВИЋ.

шевој наредби, убијен мучки на спавању. Његова глава послана је 18. јула у Цариград, као знак Милошеве верности и као доказ да је за увек нестало онога који је, као некад раније, са гомилом голоруке раје смео да подигне стег слободе. Славни победилац са Мишара, онај који је после неколико векова васкрснуо нову Србију и пробудио националне енергије за .велика дела будућности српске и јужнославенске, прегалац са највећим замахом у XIX веку наше историје, завршио је један мученички живот начином који није био далеко од симбола једне жртве.

XVIII

Карађорђе, посматран у целини, представља углавном војничке врлине. Рођенуједном крају националне селекције најотпорнијих, хајдук по крви и традицији своје средине, јунак по срцу, он је био тврда ока, храбар и одлучан, и готов увек да срне у борбу. На бојним пољима он готово увек пма среће. Њсгов пример задивљава, његова вера осваја. У хајдучком животу и борбама Кочине Крајине он стиче потребно искуство, добија присебност, и у најтежим часовима влада и собом и другима. Али, уколико је био добар војник, он је готово утолико слаб државник.