Topola
40
Страстан п прек, он ннје од људи који дуго носе планове, преврћу ствари са десна на лево и. стрпљиво чекају да им у одлуцп нешто помогне време и сазрелост предмета. Он воли да пресеца, п у таквпм прилпкама не пресеца увек најбоље. Подложан утпцају, он се подаје
људима готово до беспомоћностп или је готов да пде у нај горе, Његово држање 1813. године само је плод одсуства своје воље. Његове уставне борбе заоштравају се више ради другпх. Према Милошу он пзгледа као напван делија, и, што не постигне отворено или борбом, не стиче препреденошћу. Његово лукавство плнтко је, брзо се прозре и обично не успева много. Као Марка Краљевића, њега би и девојка надмудрила. Свој е противнпке добпја само силом; али, у тој сили нема Милошевих средстава
и нескрупулозности. Кад преговара са Турцима, у њега је стално гест хајдучког харамбаше, који преговара са руком на јатагану. У Милоша је, међутнм, вештина једног чисто турског „музевира 11 , који ће у два минута имати став одбеглог пехливаћа или бега на своме беглуку, Карађорђе је тврд и сав од једног комада; Милош, међутим, без и једне кости. Милош од првог часа зна како треба; Карађорђе не може да се снађе ни у деветом. Карађорђе, 1813., упушта ситуацију, јер јој не може да сагледа значај; Милош, 1815., прихвата
ПРОТА МАТИЈА НЕНАДОВИЋ.
КАРАЂОРЂЕВ ПЕЧАТ. (За унутарњу н војну потребу.)
је у часу када има уверење да је сазрела. Као вешт трговац, Милош прима све што се понуди, и на основу тога иде даље; Карађорђе тражи све или ништа. Али, ипак, ако се и то треба истаћи, Карађорђе изгледа већи. Милош је наставпо већ почето дело, у далеко бољим
прпликама, са победвпдом Русијом, пријатељем од првог часа, која осећа нзвесну обавезу према Србима. Карађорђе је требао све освојити: и ханове, и градове, и људе, и прпјатеље. 8а Милоша је постојало искуство од девет година Карађорђеве Србије и у многом правцу пречишћено поље. Карађорђе је морао да ствара сам. Њему је требало и да мачем уверп о значају рајине акције и да тој акцији да државне тенденце. Милош више није никога требао да уверава; освојени
Београд говорно је најречнтнје шта је значио рајнн устанак. Јер тај устанак, после више векова, бно је чиот српски покрет, понесен властитом снагом и са најобпчнијнм последицама; он „дуну живот српској души“, и већ после годину дана свога постанка имао је као програм нову српску државу. Завршен једном привременом катастроФом, онјетињао, да убрзо букне поново и учинп Србију са Шумадијом стожером српске заветне мнсли. Из семена Карађорђева Устанка никлаједанашња наша држава, са победнпм кликтањем над две срушене царевнне.