Topola

безбедност, веома брзо почела да рађа и развија мисао о ослобођењу, и то 6 ослобођењу не само своме и свога краја, него и о ослобођењу осталих српских земаља. Тако су устаници, још пре него што су се сукобили са султановом војском, и пре него што су заратили на турску државу, док су још само војевали против дахија, које су прогласили за султанове одметнике, већ увелико почели да праве планове о обнови старе српске државе и о ослобођењу свега српскога народа.

Што су се те мисли тако брзо јавиле и што су одмах. ухватиле корена код устаника заслуга Је у првом реду књижевника и просвећених људи у народу, особито у оним крајевима где је просвећеност и кудтура била старија и развијенија. Већ у новембру 1803. год., дакле пре устанка, архимандрит пивског манастира у Херцеговини поднео је руском министарству иностраних дела у Петрограду акт, у коме је предлагао да се „Словени на југу уједине у једну целину и, саставд>ајући славено-српско царство, сачиљавају државу ..." Ускоро после тога, када је букнуо устанак у Шумадији, и нарочито када је устанак донео позитивних резултата, почели су најпросвећенији Срби ван Шумадије да траже обнову старог српског царства. То је тражио владика црногорски Петар I, то је тражио, у једној молби руекоме цару, епископ новосадски Јован Јовановић, то је тражио, у једном мемоару упућеном руском цару, карловачки митрополит Стратимировић. У исти мах, одмах у почетку устанка, устаницима у Шумадији почели су да долазе из осталих српских покрајина, особито из Угарске, не само добровољци него и школовани људи, које су патриотскаосећања понела да дођу у земљу где је почела да се ствара нова српска

држава, да ту послуже своме народу. Они су устаницима говорили о староЈсрпској слави и величини, о обновљењу старе српске државе и о потреби да се ослободе и остале српске покрајине које су у ропству. Даровити шумадијски сељаци одмах су прихватили те идеје. Земљиште за то било је код њих већ припремљено живим народним традицијама, које су причале о старој моћи и слави, чији су споменици још лежали расејани по њиховој земљи. Успеси у борби, сласт слободе и свест да ће се лакше постићи бољи резултати, ако се

ВАСА ЧАРАПИЋ.

устанак што даље прошири и ако борба за слобОду захвати што већи обим, били су разлози који су изазивали тежњу да се и борба за слободу што пре пренесе и ван области где се прво јавио покрет и где је прво почела борба. Тако су устаници, већ на два месеца после почетка устанка, пре него што су савладали дахије, у. априлу 1804. год., предузимали кораке да устанак прошире и преко граница Београдског Пашалука, а у мају су слали изасланике.у Црну Гору, да позову Црногорце у заједничку борбу против Турака. У току од неколико месеци циљ српског устанка сасвим се био изменио. Почет за осигурање личне и имовне безбедности, устанак се убрзо, утицајима у првом реду школованих Срба, који су одмах нашли одзива код устаника, развио у борбу за ослобођење и за обнову слободне српске државе.

IIII

Вест о устанку Срба у Шумадији раширила се муњевитом брзином по свима српским земљама. Већ 80. јануара 1804. год. забележено Ј'е у једној црквеноЈ’ књизи у Срему да је тога дана „измежду Турака и Сервијанаца војна почела“. Тако рећи, за неколико дана после почетка устанка, већ се у свима српским