Tragom života i nauke

ДА ЛИ ЈЕ НАУКА ОБЈЕКТИВНА У.

једне од других; пратећи његов рад имамо утисак

невероватне интуиције, као да му је когод дошаптавао истину и да га је водио за руку на путу открића. Исто тако, Роберт Мајер открива принцип неразорљивости енергије размишљајући о физиолошким појавама у којима тај принцип нама ни данас није врло очевидан.

Тај блесак духа, који из хаоса чињеница извлачи хармонију, који проналази сротство међу чињеницама које изгледају потпуно стране једне другима, који их сасвим непредвиђено објашњава а предвиђа их на необјашњен начин, то је оно што је најважније у научноме стварању, и ништа није тако лично и изван правила и закона. Не само да се та страна науке не да научити, већ се ни после свршенога посла не може разрешити механизам мишљења који га је остварио, већ као свака велика даровитост изгледа да је заиста дарован, У томе дару, великом или малом, порекло је целе науке, а све друго само је груба грађа која има тек да добије обличје науке. Чињенице које су вековима биле познате, нису ништа значиле док их није осветлио какав виши дух. Скромноме научнику потребна је срећа какве изузетне чињенице да би дао какво знатно откриће. Велики духови пак као да иду испред чињеница, искоришћујући већ познате а откривајући оне које су им потребне. У дивноме Пастеровом делу нема ни једне изузетне полазне чињенице којој би се могао приписати доцнији ток открића, већ, на против, чудимо се како је из обичних чињеница могло изићи нешто тако ново.