Tragom života i nauke

92 ТРАГОМ НАУКЕ

Из света чињеница сваки научник извлачи, тако рећи, само оно што је већу њему. Научна истина је ван нас, али ми од ње можемо открити само онолико и само оно што је у датој мери у нама. Научни „објективни“ рад је верно огледало научникова духа. Онај физиолог који је филозофски расположен, који воли уопштавања, налази законе ширег опсега, налази повод размишљању, док ће онај који воли подробности и ситнице, и који зазире од филозофирања, налазити само чињенице без везе, које ће доказивати како је свако умовање произвољно у физиологији. Дух који воли да руши и обара, налази на сваком кораку чињенице које оповргавају законе. Скептичар потхрањује чињеницама обилато своју скепсу. Човек од реда и системе налази у науци хармонију и предмете за класификацију. Познато је да су математичари социјалних комунистичких начела, махом релативисти у науци, као год што су некада међу природњацима верска схватања одлучивала о њихову ставу према теоријама о трансформизму.

Сваки научник објективно поступа, али ипак види истину или вероватноћу са своје тачке гледишта. У томе смислу се може рећи, да свако налази у науци оно што тражи, а то је: себе сама.