Tragom života i nauke

О НАУЧНОМЕ РАДУ 105:

оцењивању као они, тако да изгледа као да су наши радови изнад сваке критике, и онда кад заслужују најнеповољнију оцену. ;

Али критиковати експериментални научни рад, што се тиче вредности употребљених експерименталних сретстава, начина њихове употребе, и вредности добивених резултата, то може само онај који се бави истим послом, који зна да рукује тим експерименталним оруђем и који је кадар да провери оно што критикује. Таква врста критике не може, према томе, да се појави за сваки научни рад, као што се појављује књижевна критика, јер нема таквих научних критичара који би могли и који би хтели да проверавају научне. радове само ради тога да би могли изрећи о њима свој суд. То би био и материјално немогућан посао: пошто би проверавање захтевало готово исто толико времена као и сам рад, тај би незахвални посао био ванредно неплодан и не би имао никакве вредности, јер зашто пре веровати критичару него научнику, осим кад би критичари били неки ред виших умова, али тада би боље било да буду и они научници, па макар била наука без њихове критике...

·Критичара пак који нису критичари „од заната , већ који у научној сврси проверавају туђе резултате, или који својим истраживањима долазе до побијања или утврђивања онога што су други урадили, има, разуме се, у експерименталној науци, и у томе смислу је критичар готово сваки експери-