Tragom života i nauke

104 | ТРАГОМ НАУКЕ

загонетка, ипак је тешко наћи природан проблем који има извесну важност и за који имамо неку вероватноћу да ћемо га сретствима којима располажемо моћи решити, или боље речено, да ћемо моћи допринети његову решењу. Стога је много лакше у биологији доћи до проблема које ми сами стварамо а који су одређени сретствима и материјалом којим располажемо, него што је налажење природних проблема и подешавања према њима наших сретстава испитивања.

То ће бити један од узрока што неоспорно, у биологији „вештачки проблеми“, да их тако назовемо, све више потискују „природне проблеме“. Као други узрок који се наводи јесте то, да су биолози све мање природњаци. Удаљили смо се одвише од природе изучавајући је. Не проматрамо је довољно да бисмо на самоме врелу црпли питања која нам она поставља, већ се обраћамо питањима која сами постављамо изопачујући је.

Док књижевност и уметност, изгледа, пате од сувишних критичара, експериментална наука их готово ни нема. На сваки начин, књижевна критика се сматра природном допуном саме књижевности, чини с њом целину и доприноси њеној еволуцији.

Књижевници, нарочито у нас, где се сваки њихов потез пера подвргава оцени за коју свако мисли да је позван да је учини, морају нам завидети, нама који се бавимо каквом експерименталном науком, што не подлежемо онаквом јавном