Trenuci i raspoloženja, page 44

24

ДАНИЦА МАРКОВИЋ

Ил' поток да га шумним жубором својим лије, Ил у зујању пчеле, ил' песми чиста миља Славујској, или лету лептира да се вије..

У мртву јесен сада промукли глас твој бруји У гавранова тужном грактању по дрвећу И у фијуку ветра што поврх кућа хуји;

ок по каљавом друму тешка се кола крећу, У шкрипи осовине неподмазане зуји.

И докле бледим пламом сирово дрво догорева И црвоточно дрво у дну бела камина, Цвиљењем монотоним глас твој кб да попева, Уз шкрипу раздешених, прснутих виолина, Подземну песму бола и немоћнога гнева.

И најзад, у одјеку што с блиска гробља стиже Тутњаве замрзнутих грудава о поклопац

Сандука мртвачкога, осећам где се диже

Застор прошлости твоје, и самртнички ропац

Глас твој је што у њему разазнајем све ближе, ј

МАЈСКА ЕЛЕГИЈА.

Хоћу да плачем али суза нема.

У души мојој нем се вапај диже.

И терет тешки груди ми запрема. Откуда бол тај што ко талас стижез! Пред невидљивом ту могилом стојим И ридам горко над животом твојим.

Године прошле, ових цветних дана ] Над отвореном ридала сам раком:

Одбегао је мирис јоргована,

Оцветб багрем у кутићу сваком

Кад на руб гроба хладна доспео си,

Нештедне смрти на домашај коси.

Тад суза врелих цело море. пролих: Јецах и ридах, вапијах и страда"