Trenuci i raspoloženja

ТРЕНУЦИ 35 ови Слутећ' поредак у природи нови, Пред тајном силом лагано се пови.

Кб опомена тајна из далека

Ил наговештај неумитне смрти

На живот овај пролазни и крти

И на свршетак што све земно чека, Проструја тихо дах јесени зреле, Косећи лиске тек упола свеле...

ПРОЛЕЋНА ЕЛЕГИЈА.

Када крену воде отуд са планина, Дојездиће, опет, мирно пролеће, Природа ће послат свог јединца сина На крилима песме, на лахору среће.

Олистаће гора под зрацима сјајним, Заблистаће роса по мирисном цвећу, И величанственим шумором и тајним Шаптаће у гори дрвеће дрвећу.

Са сунчаним зраком последњега дана Долетеће опет ластавица мила,

Што је ту, под кровом мога тихог стана, Тре толико лета своје гнездо свила.

Па и ти ћеш, гоњен жудњом срца врела, "Са надама топлим завичају поћи

„Да облаке тешке са суморна чела Разагнаш. — У болу свом ћеш дому доћи.

Приступићеш мени, кб у прошле дане, "Са дрхтајем лаким стиснућеш ми руку, „А поглед ће причат жеље просањане, Цепаће се срце у немом јауку..

Жао и некад, душа ће ти хтети „Да се с душом мојом у загрљај свије, Ј 3