Trenuci i raspoloženja

ТРЕНУЦИ 43.

Између облака, снег не сипа више; Ветар уминб. — Све тише и тише Дрво пуцкара у гвозденој пећи Надгробну песму изгубљеној срећи. А ја још седим; из поноћне таме Сан благотворни још не слази на ме. Ту, у мукама тешким Прометеја,

Ја, усамљено пастирче Морфеја, Мислим је л' овај удес судбе део Или божја воља за мој живот цео.

Многа ме тешка обхрвала брига, _

А живот мучни, отворена књига, Преда мном стоји; ја још увод учим. И још ћу дуго, много да се мучим. — Груди ће прожет много уздисаја Док књигу тешку проучим до краја. Са тог и сада, у глухо недоба,

— Тишина пуста као на дну гроба Ја још не спавам — дух ми будан бдије,. Души и телу још покоја није.

На моје очи сан као да не сме, Стрепећ' пред крајем. несвршене песме.

У ПРОЛАЗУ.

У сутон кад почне да се спушта вече, И река шетача из парка потече Прашним улицама, задовољству рада, У фантастој сенци старих кестенова, Кб нејасну слику удаљених снова,

Ја Вас срећем тада.

Поклоном Вас немим отпозравим лако, Па идемо даље, путем својим свако,

Нит' задрхти душа, нит срце сред груди; И ноћ свежа док се нечујно прикрада, Хитам дому шумним улицама града“

Без жеља, без жуди...