Trenuci i raspoloženja

РАСПОЛОЖЕЊА 53

На умору дана у јесењу руху.

Из даљине тамне звук допире звона, Где дуж реке мутне још чупкају крда, Докле магла пада поврх венца брда.

Седећи крај пећи закашљем се катшто — Може бити ради једнодушја само И поглед се вине, незнам ни ја зашто Преко реке, путу, дуж ливада тамо, Где увело лишће растурено жути. Једнолико теку досадни минути...

Без реда и везе мисли ми крстаре Кроз уморну главу. Свећу ваљало је Ужећи на гробљу, из навике старе.

У оку сузе ми залеђене стоје.

И док задњи зрачак трне рубом сфере У души ми бруји болно Мпзегеге.

Ја у срцу чиним умрлима помен —

Ту је гробље моје, место небу ближе —

Где сахрањен лежи за споменом спомен.

Ту кандило гори. Вечности се диже

Песмом кад из срца жртвеном топлотом,

И с њим дух ми кружи над празним животом.

ПЕСМА О АЛХЕМИСКОМ ПОКУШАЈУ.

На путу својем наиђох на нешто

— Камен, ил смолу, ил дрво — по лику Божјем саздано, извајано вешто.

И делић твари, човечјем облику Подобан, хтедох обићи, кад ману Отровну, дух зли, души пружив, шану:

„У злато ваља да обратиш ово Усуд је теби досудио тако.“

И мени сађе надахнуће ново: Примих за Удес реч злог духа лако;