Trenuci i raspoloženja

РАСПОЛОЖЕЊА ___ ___55'

Силно тргнув је, ишчупах, да ставим Међ' реликвије сурове и драге

Тај плод младости лудо утрошене, . И пустих труда цветна доба жене.

Тек живот кад ми том лекцијом грозном Заблуду откри и отвори очи,

Одлуком чврстом иако већ позном, Напустих дело што ми снагу точи.

Пред горком збиљом холу главу пригох: Руке од посла незахвална дигох.

МАЈСКИ СУМОР.

Ућутите ветри, природо почивај!

Лакше ми је кад бар мир долази с поља. Птичице на грани, снове своје снивај, Докле мени вели виша нека воља:

„Страдај, Удес ти је судио да страдаш;

— Рад уживања ти створен живот није, Све што ти у души никне да савладаш: Ова тежња смисб твог живота крије.

Под теретом грубим празне садашњости За одрицање ћеш спремна бити вазда. Не чекај будућност бољу од прошлости, На сурову путу што ти Усуд сазда.

И док вучеш терет бесмислени, глупи,

— У накнаду за све што ти живот узе Једноликих дана чемер да искупи,

У часима тешким оставља ти сузе.

Без роптања носим крст који ми даде Неправедна судба на земаљску путу. Знам да многа душа сличне сноси јаде, Многе груди крију многу рану љуту.