Trenuci i raspoloženja

РАСПОЛОЖЕЊА 57

Мени кб судбе последње откриће Наг живот пружа кошуљу костретну.

ПЕСМА О РАСПЕТОЈ ДУШИ.

Распеше ми душу на крст онај што га Изодавна ношах. ИМ да одговара

Овај удес оном из времена стара

— Еванђелској причи о распећу Бога Не изостадоше два демонска чеда:

Крај душе су били завист и увреда.

Лопила је крв из отворених рана. Мучила се душа и још да се мучи Измученој души додадоше жучи.

А кад све се сврши, пред свршетак дана, Не заборавише да копљем прободу Мртву душу, и да виде крв и воду.

Но никакви предзнак страшног, божјег прста, Не јави се тада да им стравом плати.

И кад мртву душу опаки џелати

— Да је у гроб вргну — скинуше са крста, Да опере ране никог било није.

А да мртву душу мрак што гушћи скрије

Навалише на гроб тешки камен сиви. И минуше тако две ноћи и дана.

А кад зора трећа појави се рана

Не деси се чудо, грешне да задиви. „Да подигне плочу анђео не сиђе: Удес васкрсења душу мимоиђе.

Васкрс чекајући душа још почива,

Док односи време и зиме и лета.

А с дна гроба гнусна, тежња што дан срета, Као цвет се јавља из камена сива.

Но стражари гробље будним оком пазе: Чим се цвет појави сурово га газе.