Trenuci i raspoloženja

РАСПОЛОЖЕЊА 59

Низ јадних слика што ми душу вређа; — Ко пародије људском идеалу И расте беда без мере и међа.

Пут мој широки тужно се сужава. Нека злокобна тајанствена сила, Кб чини какве, живот ми спутава. Студен ми груди језом населила, Као да гуја на срцу ми спава.

Слабост ми болна бића обузела, Те немам снаге да раскинем споне Које ме стежу. Где је воља смела»! Вај то је удес душе осионе

За жртве храбре и срчана дела.

МЕЛАНХОЛИЈА.

Као камен сињи на срце ми пало

Све незадовољство ових штурих дана. Превремена жртва сурових оркана, Вегетирам тако, живећи помало,

Као прекрхана, увенула грана.

Прохујали летом, месеци и лета,

Док ја живех живот у сновима само. Снови моји стари да л' се и сад знамо Ових тешких дана убиствена сета

Нема за нас часка да се раздрагамо.

У грудима мојим копни срце здраво, И нестаје свега што ме мноме чини, Потмуло и глухо, у тупој тишини, Док живот крај мене хуји грозничаво, Горостасним ритмом реке у планини.

ТАМНА ИСПОВЕСТ.

Мислите зар не струји крв у мени, Да срце моје не раздиру чежње,