Trenuci i raspoloženja

РАСПОЛОЖЕЊА бЕ

Чекам да на траву кане капља с гране. Док песма из џбуна хармонијом меком Шумор кише блажи, у куту далеком Паук мрежу своју плете на тенане.

Измаглица лака притисла пољане. Прочитане књиге, песме испеване. Досада је дошла некуд из даљина. Безначајне мисли пролећу ми главом

Ко несносни врапци над оцвалом травом. У крлетци сана јеца канарина.

Док у души мојој гине цвет за цветом,

Дошло је то време неповратним летом,

Што требаше некад будућност да значи. Радост покрај мене пролазећи жмури

И протичу дани суморни и штури

А туга се тихо у живот увлачи.

Клонуо је полет смелих, ведрих тежња, Малаксао пламен разбукталих чежња, Кд у кишни сутон, низак видик тучни. Нигде зрак да продре удаљене звезде, Ни муње да попут ласта, што пројезде Шине блеском овај влажни покој мучни.

ПЕЉЕЂЕ ВЕЧЕ.

Кад зрикавац у већ зрелој и високој Трави своју песму започиње давну, Будећи видика успавани покој, Мелодијом древном по потесу равном;

И с далеких поља почне да се диже Мирисава влага у магличаст вео:

Ноћ прозирна, плава, из далека стиже, Пуна тајне чежње; тамни око цео.

Недозрели јечам свитњаци облећу. Препелица негде у житу, далеко,