Trenuci i raspoloženja

РАСПОЛОЖЕЊА 67

Но стабло чврсто, поносито стоји, Тежећи врхом пут неба далека,

Не стрепи, нит се непогода боји Времена боља с поуздањем чека.

Док здрав и снажан корен моћно сише Храну што земља нуди у обиљу,

А непогоде снаге дају више,

Великом својем да послужи циљу.

НОСТАЛГИЈА.

Вај, отишли сте кб последње ласте, Поднебљу којем све ми биће жуди; А у мом срцу бол ниче и расте

Док мисао ми вашим трагом блуди.

Јер ја сам птица саломљених крила,

Што с болом прати одлазак другова, Ваздухом докле плови позна свила,

Кб бели прами развејаних снова.

И жарком жудњом за сунчане краје, Под небом хладним јесењега дана, Смрт чека спору и зле часе траје, Суморна ласта опустела стана.

Као у вале силна океана,

У бурни живот џиновскога града Запливаћете снагом младих дана, Напоном воље и свемоћи рада.

Пред вољом вашом пашће свака брана, Док тежња ваша крмани пут циља,

И узор ваших младалачких дана

Биће Вам увек кб кула светиља.

И вероватно баш онога часа, Кад успех пољуб спусти Вам на чело

5%