Učitelj

108

послетку застане, јер ваздух све мало помало смета му кретати се.

3. Оглед. Узмимо комадиће од разних ствари, као олово, дрво, плуту, срж од бвове, хартију, перце и тако даље, па пустимо из руке или с дашчице изврнувши је на један мах. Видећемо, како ће олово прво пасти на земљу, за тим дрво, плута, сржит.д

Објашњење. Исти је узрок као и у пређашњем огледу.

Правило. Ваздух се мора уклонити, па да нешто друго заузме његово место. Ваздух дакле смета кретању свију ствари. Што је ствар шира мора више ваздуха уклонити; што је дакша, теже уклања

| ваздух. Ово сметање зове се ваздушни | отаор.

Примена у објашњењу аојава. Котур на шеталици код часовника гради се ободом узан (оштар), да лашке просеца ваздух.

Тице смањавају овај отпор овако. Кад тица рашири крила, и млатне њима, 0 ваздух, одмах их склопи око тела, да је мање те да лакше лети кроз ваздух, јер мање ваздуха има да уклања испред себе.

Кад ждралови лете у јатима, наместе се у троугао, да лакше савлађују ваздушпи отпор. Кад се умори онај ждрал, што је на врху троугла, отиде страг, а други одморан ставља се на врх путничког јата.

СНАСТАВИЋЕ СЕ

Рорк

Илустровани лист за младу српчад.

(СВРШЕТАК)

Сад да пређемо укратко на саму садржину „СОрпчета“ и то прво на прозу; за тим на појезију, (ако се тако сме назвати). Дакле прво на приповетку „Добош.“ У овој приповеци изнесена су на углед два сељачка сина — два друга на селу, који су живели врло лепо, Приликом одласка у варош, очеви им купе по један леп добош, којима су добовали. Једног дана играјући се њих двоје, Владислав трчећи стане на Драгишин добош и провали га. Деца као деца посвадила, се — но после неколико дана Владислав се торко кајао, гризла га је савест за. дело које је учинио, и он најпосле оде Дравиши и да му свој добош.

Овом приповетком хтело се је то: да се деца упућују да лепо живе; да ма какве увреде један другом нанесене опраштају. С педагошке стране ово је добро да се развија и буди у деци, али је то овде и идеално и неприродно пзведено. Само онај који не познаје природу дечију, ослониће се на њихову савест. „Деца, и сувише мало воље имају, да поштују

туђе имање“ вели Ернест Легуве, а ми велимо још мање тим имају воље, да своје имање даду другоме, а сами без њега остану. На овоме треба дуго и дуго с великом пажњом радити, па дасе то искорени. Па и друга приповетка „Трубач,“ мало што да је утекла од прве. У њој се прича, како су се деца играла војске (онамо добоши, маљице, овде трубе, редови капетани — чудновато!). Мали трубач место праве трубе узео је биљку — кукуту (отровпу) и начинио од ње трубу, дувајући у њу, њеним отровним соком поквари стомак, од тога добије болест од које најпосле и умре.

6 педагошке стране овом приповетком хтело се је, да се деци да пример да што год раде, добро пазе а кад незнају, да запитају старије, иначе могу и главом платити, као и мали трубач. Но да, ли је педагогика овде испунила задаћу, казаће нам психологија Пеихологија вели: кад се више престава стеку у нашој свести, настаје међу њима борба, које буду све-