Učitelj, Mar 10, 1882, page 12

108

послетку застане, јер ваздух све мало помало смета му кретати се.

3. Оглед. Узмимо комадиће од разних ствари, као олово, дрво, плуту, срж од бвове, хартију, перце и тако даље, па пустимо из руке или с дашчице изврнувши је на један мах. Видећемо, како ће олово прво пасти на земљу, за тим дрво, плута, сржит.д

Објашњење. Исти је узрок као и у пређашњем огледу.

Правило. Ваздух се мора уклонити, па да нешто друго заузме његово место. Ваздух дакле смета кретању свију ствари. Што је ствар шира мора више ваздуха уклонити; што је дакша, теже уклања

| ваздух. Ово сметање зове се ваздушни | отаор.

Примена у објашњењу аојава. Котур на шеталици код часовника гради се ободом узан (оштар), да лашке просеца ваздух.

Тице смањавају овај отпор овако. Кад тица рашири крила, и млатне њима, 0 ваздух, одмах их склопи око тела, да је мање те да лакше лети кроз ваздух, јер мање ваздуха има да уклања испред себе.

Кад ждралови лете у јатима, наместе се у троугао, да лакше савлађују ваздушпи отпор. Кад се умори онај ждрал, што је на врху троугла, отиде страг, а други одморан ставља се на врх путничког јата.

СНАСТАВИЋЕ СЕ

Рорк

Илустровани лист за младу српчад.

(СВРШЕТАК)

Сад да пређемо укратко на саму садржину „СОрпчета“ и то прво на прозу; за тим на појезију, (ако се тако сме назвати). Дакле прво на приповетку „Добош.“ У овој приповеци изнесена су на углед два сељачка сина — два друга на селу, који су живели врло лепо, Приликом одласка у варош, очеви им купе по један леп добош, којима су добовали. Једног дана играјући се њих двоје, Владислав трчећи стане на Драгишин добош и провали га. Деца као деца посвадила, се — но после неколико дана Владислав се торко кајао, гризла га је савест за. дело које је учинио, и он најпосле оде Дравиши и да му свој добош.

Овом приповетком хтело се је то: да се деца упућују да лепо живе; да ма какве увреде један другом нанесене опраштају. С педагошке стране ово је добро да се развија и буди у деци, али је то овде и идеално и неприродно пзведено. Само онај који не познаје природу дечију, ослониће се на њихову савест. „Деца, и сувише мало воље имају, да поштују

туђе имање“ вели Ернест Легуве, а ми велимо још мање тим имају воље, да своје имање даду другоме, а сами без њега остану. На овоме треба дуго и дуго с великом пажњом радити, па дасе то искорени. Па и друга приповетка „Трубач,“ мало што да је утекла од прве. У њој се прича, како су се деца играла војске (онамо добоши, маљице, овде трубе, редови капетани — чудновато!). Мали трубач место праве трубе узео је биљку — кукуту (отровпу) и начинио од ње трубу, дувајући у њу, њеним отровним соком поквари стомак, од тога добије болест од које најпосле и умре.

6 педагошке стране овом приповетком хтело се је, да се деци да пример да што год раде, добро пазе а кад незнају, да запитају старије, иначе могу и главом платити, као и мали трубач. Но да, ли је педагогика овде испунила задаћу, казаће нам психологија Пеихологија вели: кад се више престава стеку у нашој свести, настаје међу њима борба, које буду све-