Učitelj

дати издржавање или ће се са свим отпустити, Разуме се, да би то било врло опасно и штетно за учитељску сигурност у служби, кад би тако остало. То је још један разлог више, да треба усвојити онако, као што смо ми напоменули у прошлом броју овога листа: да учитељ добија издржавање (сем по молби) само у томе сључају, кад три године узастотце добије слабе или _ рђаве оцене а у петој школи радњ“

Сем тога учитељ може добити потпуну своју плату као издржавање тек пошто наврши 85 година службе. Са свим је излишно да и овде набрајамо тегобе учитељског рада и да доказујемо, како је према данашњем учителском послу, тешко доживити то „блажено“ време. Ми само оћемо да кажемо своје мишљење, које је оснажено непобитним разлозима, да је 85 година и сувише много. Овде никако не можемо одређивати године службе према осталим струкама државним. У свакој другој струци, сем проф. и телеграфиста, полошај се мења и са тим мењањем,

_ авансманом, добија се и већи комодитет.

Међу тим учитељ остаје целог свога века са истом тежином посла иу оној школској благословеној сфери. За то тражимо, да се године учитељске службе сведу на 25 година.

Главни противнички разлози за ово веле, да би то било мало само 25 година да служи учитељ с тога, што за, учитеље излазе сувише млади људи. Истина је да млађи људи улазе у учитељство него што у друге струке где се тражи редовно школовање; али је истина и то, да је учитељски посао пет пута тежи него посао тих других радника. О томе треба водити озбиљна,

А

| рачуна свакад, а при одређивању го-

дина службе понајвише. У колико у учитељство долазе млађи људи у толико им је посао мучнији и заједљивији, и с тога се не може узети једно мерило за њих и за остале струке.

Поред свега овога године привремене · службе, по овоме предлогу закона, не узимају се у рачун при одређивању издржавања. Ми држимо, да онај привремени ради онај и онакав посао, као и стални и за то држимо, да би врло оправдано и умесно било, да се и године проведене у привременом учитељству узимају у рачун. Кад узмемо у обзир још и то, да ће се овим користити само они учитељи, који су својим радом у школи или испитом доказали, да су посао вршили и за време

„привременог учитељства (иначе не би.

добили за сталне) онако као што се од добрих учитеља тражи — кад и то, давле, узмемо у обвир, онда је са свим праведно, да се такав рад урачуна и онима што су били привремени, каои онима, који су тако исто радили и ни мало боље, а само се звали стални.

Сад да пређемо на члан 50. којим се постављају школски управитељи. Ових ће управитеља бити у оним местима где има више учитељског особља. Школског управитеља је дужност, поред осталога, „да води непосредан надзор над наставом и редом у школа; да опомиње на ред, а у случају непослушности на одговор позива неурелне и у дужности својој нетачне учитеље“ и т. дД.

Кад већ школски одбор има контролну вљаст над учитељима, а школски је управитељ члан тога одбора, онда не знамо шта ће управитељу још нека у-