Učitelj

101

МА

Губитак плате за три месеца то је|тово таква, тек да се живи „из руку једна врло замашна и осетна казна, а у уста», па онда, кад се и то не би |

тако п премештај без права на селидбени трошак. И са селидбеним трошком није никад лако претрпити какав премештај, а без њега још и више. Оетавити једнога човека три месеца без леба и са њим целу његову породицу то је тако велика казна, као и отпуст из службе. То сваки вна и није потребно доказивати.

Кад су те казне тако велике и осетне, онда бар у томе погледу морају се учитељи потпуно осигурати, да се те казне над њима изричу само онда, кад ид својом кривицом заслуже. Ми смо вољни да верујемо, да, рецимо, ни један министар неће изрећи коју од ових казни, над оним учитељем, који није ту казну одиста заслужио. се признати, да сваки човек под упливом разних околности може и да не оцени беспристрасно овај или онај поступак са свом тежином кривице. Некад би човек баш вољан био да нађе саму суштину ствари и да према њој изрече свој суд, али поред свега тога не може; јер има нешто што на тај суд утиче и без његове воље, са свим несвесно. По томе никад не може бити толико гаранције за правичну казну, а ни за похвалу, кад то оцењује и суди један, колико може имати онда кад се то да на оцену више људи. Једнога човека могу да руководе често и свакојаки рачуни да се овај или онај осуди а не мотиви, да се правилност задовољи. По нашем мишлењу, оваке велике и осетне казне, не би требало Дати да један човек изриче. Кад ово велимо, онда узмимо у обзир и то, да је учитељска плата и онако мала, го-

Али нама ће

потпуно осигурало, учитељеки би поло| жај постао сувише лабав и несигуран.

Према овоме што смо казали, ми смо за то, да министар сам може казнити учитеља опоменом, укором и губитком плате за 10 дана, а све остале казне да изриче просветни савет.

Ми дакле налазимо јаче и веће гаранције у просветноме савету и то ће нам држимо одобрити, као умесно. Просветни савет, као просветно тело, које је састављено од чланова који су својом интелигенцијом можда равни мичистру, без сумње да ће умети и боље и свестраније и беспристрасније сваку кривиду оценити и према њој казну одмерити. „Више очију, више виде», и о томе не може бити спора. Издатци никакви нови не би се на то трошили што би просветни савет кривице изрицао, а правилност би се већа тиме гарантовала, и онда не остаје разлога противних.

Што се тиче отпуста из службе, то је по овоме предлогу остало по старом, да се уплитељ отпушта „по саслушању гл. просветног савета» По овоме излави да је министар дужан да саслуша просветни савет, да чује мишљење просветног савета. Али нигде се не каже нити се министар обавезује, да уради онако како нађе просветни савет. Шта, више, ако се не варамо, у закону о уређењу просветнога савета има један члан који изриком вели, «да решења просветног савета нису обавезна за министра. Дакле, да министар не мора "радити онако, како реши просветни савет. По томе и сам отпуст из службе

за учитеље није сигуран, да ће про-