Učitelj

898 |

неће бити. То је најрадикалнији лек. | Ако оћете да деца не бегају од шко- | ле, потражите прво узрок зашто бегају. А зашто бегају! — Ја сам већ једном | казао за то, што не воле школу, а не воле је зато, што им је учитељ није омилио. То је узрок. Отклоните тај узрок, па неће ни посљедице тога бити | — деца неће бегати. Нека учитељ предаје деци увек разумљиво, занимљиво и лепо; а нека им не буде баук, но нека им буде отац, брат и друг. Нека гледа да га деца слушају у свачему више зато, што га воле, дакле добровољно, него зато што га се боје. Кад све то буде, деца не само да неће бегати од школе, но ће бегати од куће у школу,

Тако се најбоље и најлакше лечи та болест школина, и то лечи сасвим из корена.

Сад да пређемо на онај други начин изостајања : кад дељу родитељи задржавају. 1 _ Како се данас томе на пут стаје

— Или учитељи за то казне ђака (и ако он за то баш ништа. није крив), или преко општинске или полицајне власти казни родитеље. А да ли је то добар начин“ — Не.

Казнама се зло само за неко време спречи, али се не сатире у корену. Овим начином се истина може мало помоћи школи, али се зло не уклања, него се само од једног зла прави друго, можда веће. Данас власти глобе оног, ко задржава дете од школе. А шта се тиме чини % Сиромах човек задржао неколико дана дете од школе зато, да му помогне у раду (од детета је мала

помоћ, али њему је велика). Учитељ

глоби за то. Па шта се тиме постигло, шта се тиме учинило, — Помогло' се школи, јелте% — Тај човек не сме више да задржава дете од школе, јер не сме, боји се глобе. Тако ваља са сваким, ко задржава дете од школе, па ето лека. По кеси ти њега, узвикујете ви, па се неће сетити да дете задржи од школе. И ја велим: истина

тако је. Тахо се може учинити да сва

деца долазе у школу; ни једно да не изостане. Али шта сте тиме учнили у ствари — Од једног зла, направили сте друго веће. Зар тиме нисте ништа учинили дечијим сиромашним родитељима% Или, можда, мислите да сте им чак и вајду учинили, што му силом учите дете у школи! Мислите ли% А. она глоба, зар оно није узет залог из уста тог сиромашка% — Па зар тиме му не узимате свилом једну (истана малу, али њему од велике вајде) радну снагу Узимате му леб из уста, па му тискате памет у главу! Море трбух је себичан ужасно; он не пита има ли што у глави но врчи и тражи леба! Прво трбуху, па онда мозгу. Мозак без знања може, а трбух без ране не може. Тако природа оће („тако му реко бог !“). | И ви се онда чудите, што људи мрзе школу, што по неко школу сматра за глобу, као кулук и т.д. Зар ти људи бадава имају тако рђаво мишлење о школи. · Тако се данас казнама стаје на пут родитељима да не задржавају децу од школе. А какав је тај начин % — Ја већ рекох да се казнама само спречава зло, само се за неко време зло одклања, али се не сатире у корену.

га тужи општ. суд. а суд га зове и | Нађите узрок овоме, ша њих прво у-