Učitelj
107
имао уређен, управо рођен, свој лепи говор и своју азбуку од 30, тридесет писмена, још пре но што је почео самостално политички да живи; управитељи српског “Просвјешченија“ почеше посао наопако и данас веле: учитељи су криви за неуспех!
Све што је велики покојник Ђуро Даничић оборио као: неумесно, неистинито и неваљало у нашем језику, све то Читанка, за ГУ-ти разред подржава, и опет први и најозбиљнији наследник Даничићева, рада, садањи министар просвете, препоручује нама учитељима, да уз ову Читанку (јер се језик ув Читанку учи) децу учимо правилном српском говору- — Смешно. — Сам обара и сам неваљало подржава ! "
„Министерство“ је слало у ревизију и такве, људе за које се сумња, да су душевно здрави. — То би најбоље могао знати какав историк! — Н. пр. Зар се може за, некога човека рећи, да је душевно здрав, кад он пита дете, даму отпева напамет тропар на Петковици, за који сумњам, да, га напамет зна и највећи сановник црквени, па — услед тога, да учитељу оцену: приличан или слаб!р! — Или. Здрав ли је онај ревизор, који да, учитељу оцену; „у свем одличан“, само за то, што је његов ђак случајно рекао, да је Мисир сриска земља, док на против другом даје оцену: „испод сваке оцене“, за то, што је његов ђак одговорио, да, је Грчка-земља грчка, казнив га тиме безпришмерно строго и нечовечно, само за то, што није могао, преко своје савести, лагати своје ученике, да је Јелада. (Грчка) — српска, земља !
Да је по несрећи и нашем другу Д. Т. М. био једном овакав ревизор — он би до сада, полудео или би добио јектику као многи а не би био у стању писати чланке по „Учитељу“ и тим користити друштву и отапбину. Хоћу рећи, „Министерство“ је својом ревизијом стварало од учитеља робље; од људи по образу и по подобију божију сазданих — блесане, који нису кадри меслити! — Шта може мислити мајка, у тренутку кад изгуби јединца, а шта, ми је ја, дни и несрећни учитељ, кад газа савесност “- несавесни ревизор са свом његовом по-
родицом жива у гроб закопава 2! Човече божи! таки ми човек може о чем мислити 2! дар најнесрећнији на свету, да мисли о чијој срећи 2! Зар његова деца скапавају, а он туђу да спасавар! — Молим те,
прочитај још једном чланак „Учитељ“ који су због његове вредности и други ли-
стови прештампавали — па ће ти све ово светлије и јасније били. —
— Не треба из овога изводити то, као да ја мрзим ревизију. Она ми помаже, да могу издржати овај преголеми терет, Ја. се о ревизији од ово две-три године само овако изражавам : „Ја мрзим свој посао, а, мрзим га за то, што је, што је поред велике тешкоће, коју радо сносим, скопчан још са огромном заједљивошћу — правом праматером јектике и других недаћа, људских — које врло нерадо сносим. Мрзим га јер ме чини одвратним и болесним. Мрзим га јер су га и богови мрзели, па, су на њи одређивали само оне, који су највећма мрзели! — Вршим га јер морам; глад ме приморава. При том вршим га, најсавеније ; јер сам од својих старијих као аманет наследио, да све, што вршим — вршим савесно. Савесно та вршим и ради његове душе. Душа је школина ревизија. Без ње не бих могао учитељовати ни три дана“,
Ово је искрена. исповест. —
2 Мислим да смо на чисто с тим да је само „Министерство просвјешченија“ криво за све неуспехе у ширењу посмености у нас.
Сад да пређемо на начин трења писмености у наб.
Наш друг вели „да би за горњу цељ одговарале најбоље „народне читанке“, у којима би биле нацртане: народне приче ; загонетке; чланци из домаће економије и пољске привреде“.
да иста и добра мисао и добра, ограда противу приговора; јер многи веле: „требају нам читанке за народ“, а ја омах помислим на: „Дарвинову теорију....“; „Културну Историју од Ф. Колба“; „Живот Исусов од Ренана“; „Духи карактер политичких партија“; па се мислим: за, иста ваљане читанке, али како ће народ да разуме ове читанке, кад ни. ја, ено из оне
'