Učitelj

104

подигао

„Дај ђака празником у школу“. То су две супротности у закону, које се боје. Коме ће се параграфу приволети% Ово даје људима маха, да се мало играју „досвочице“ са законом, властима, па и министрима (пошто ће жалбе чак и њему ићи). Оће ли народ бити крив за те сметње Не. Крив је закон, Бриви су законотворци.

Још нешто. Код нас је свуда званичан и Бњижеван језик српски. Но у румунском живљу говори се свуда румунски. У општинској судници, у среској канцеларији, у суду, код попа, намесника — једном речју свуда се говори влашки или српски, али преко тумача. Мало их има који говоре српски. И који знају, јогунаце су па неће

да. говоре. Тако причају, да је суд ту ·

скоро осудио једнога зликовца да се убије. За сво време испита, није хтео да се покаже да зна српски. Кад је од краља, дошло помиловање, он је вивнуо : „Њивео краљ Милан“. Има пуно примера за. јогунство. Треба свуда строго зоповедити, да се нигде не говори, бар по званичном послу, румунски. Ко не зна, има доста прилика па нек се учи; нек се не јогуни. По страним државама воде бригу, како за педагошке методе, тако и за начине, којим ће народ што пре доћи до писмености. Ево једног примера. Да би сви Французи знали читати и писати: „Посланик вароши Бреста, г. Кератрија, предложио је законодавном телу ово: „Од 1. Јануара 1875. сваки нов бирач, који се први пут пусти да бира пославике на народну скупштину, неће се примити да да глас, ако не узазна читати и писати Француски». да нас

9) Мм ЋЂ. Милићевића >»Школа« број 5 год. 1370.

је рано да тражимо ту обавезу за читање и писање, али за говор је допкан. „Има још једно мерило за резул тате основне наставе, а то је у писмености заручника који у протоколе венчане своја имена потписују““). Чав су и то Французи измислили, да би им само маса била писмена, а томе разуме се и образованија (не баш у свој потпуности ове рећи). Треба и код нас од сада бар стати на пут рус мунскоме говору у званичности. Ово што рекосмо не треба да остане „мртво слово на хартији“. На ово треба, пазити непрестано и строго.

Имам још нешто. У 6-тој тачци наведо, да треба смањити број школа. Лепо. о Дсада је свако село или 06дижња два и три села имала школу и сва су деца ишла из школе кући, или су у неким школама и ноћивали у њима. Овако је скоро у свима влашким школама. Па тако и сада нека остане рећи ће ко год. Не. Да не остане тако. Досадањи начин исхране деце у школама где се и ноћива штетан је по здравље дечије. А ево зашто. Детету се у недељу донесе проје или брашна. за јело. То му траје до четвртка. АКО је донесена проја, она ће се за три дана покварити и постати нездрава за храву. Но кад немају друго за јело, морају и кварну проју јести, и тиме убијати своје здравље. Много боље је када се донесе брашно, па се сваког дана прави качамак. Сем проје и качамава, друтог јела сва деца немају. Ако је мрс неко ће дете донети мало сира, али које нема сира доноси место њега, лука,

"и који кромпирић. И од тога је донело

са свим мало. Кад нестане и овога

2) Просветни Гласник, год Т св. 1Х, Стр. 582.