Učitelj

109

мало, онда мора жуљити суву проју. Пошто се наједе прлично суве проје, која се у устима загреје, потражи воде да пије. Његовом организому није до воде, али његовој загрејаној проји воде, да се она скува, па ма и престао организам. Оно се напије добро воде. Мало после видели га опет где пије Тако се накањује по неколико пута, и не мислећи сироче, шта ће после бити с њим. Не пређе много, видиш га, где је село уза школу према сунцу са суморним лицем. „Шта ти је море %% — „Доре бурта“ — боли ме трбу. Ето најчешће благодети рђаве хране. Да не помињемо грозницу гушобољу, бледоћу, глисте и т. д. Како се ђаци хране који станују у школи и из чега им се та храна састоји, може сваки прочитати у „народном здрављу“ за ову годину стр. 161. бр. 19. Премда су и они извештаји од ока давани, и господа физикуси, р тко да су завирили у којн томрук просветни.

Ја, дакле, овај начин исхране не препоручујем. Оћу други, хуманитарнији начин. Овај досадањи убија здравље хиљадама деце. Ја га и не смем препоручивати. На исто досадање исхране тражим де свака школа у којима ноћивају деца има свеј интернат бар ране. Ово је најхуманитарнији начин Нисам само ја, који тражим интернат, другим речма „општу трпезу“. Г. Јосиф Пецић дајући извештај министру 0 похођеним школама вели: „неке општине у трстеничком срезу и округу крагујевачком купе по по динара уз порез па тим прирезом набављају школи све што треба, и на тај начин њиове шкоде и јесу у примерном стању. Кад би се место половине узимало мало повећи

овакав дратовљни прилог, онда би, у школама где деца стално пребивају, могла имати и општу, „уређену трпезу“.') Но ову жељу, могао би испунити опет сам г, Пепић као човек од утицаја „горе», јер ми ма колико тражили и молили опет нам се жеља неби непувила, пошто је наш глас о. Овоме се и с хигијеноке стране не може пребацивати. А како да се набавља хране Да се купује. Ту ће се строго пазити да сва храна: брашно или леб, месо или вариво ит. д. буде злрав. А откуда новац, да се набави за Буповање хране% И моје је мњење да се уз данак купи као прирез. Да оправдамо ово. Сваког родитеља стаје скупо његов ђак, кад му ноћива па страни;

"јер онда мора поред своје потрошње,

носити и сину у школу да он троши. А. он, разуме се, као дете, троши млого. Нешто поједе одвише, нешто баци, нешто се растури претурајући се сместа на место (нпр. брашно), нешто се по-

квари па и баци. Дакле млого се па

дете утроши. За то би сваки пристао да своју рану прода, па те новце да некоме да их троши на његово дете. То би била велика сумица новаца, а толико неће доћи с главе на главу, Кад би се овај прирез купио по гла. вама, изнео би малу суму на једну главу, а велику за један школски Фонд. Они пак, који немају ђака у школи, треба ипак да плаћају, пошто ће сутра родитељи овога ђака, који је био у школи, да плаћа, — и ако је његов ђак изашао за ђака онога родитеља, који га до сада није имао. Зајам чини, да ти се врати. Тако је у овој

5 Просв. Гл. год. 1 ев. Тетр. 19.