Učitelj
5.
вице; мајке код куће нису у стању да саме владају својом децом. Ако се таква деца истерају из школе, то она поуздано пропадају. Таквој деци треба варош да да васпитање — то је не само њена дужност но и право; и ако чиновници, које варош избере за падзор над васпитањем деце, истерају из школе такву децу, којој је школа најпотребнија, то они узимају на се одтоворност за посљедице т. ј. сама је варош одговорна.
0 друге стране, у Чикаго-у, где те_ десна казна ма да није нарочитим законом забрањена, али је ипак већ одавна фактички остављена, суперинтенденат те вароши, у свом извештају за 1875 годину, вели ово:
„Отпуштање из школе због рђавог владања, што је тако ужасавало 843штитнике прута, дешавало се много ређе но што је било онда, кад је те· лесна казна била у највећем јеку. За време старе системе један отпуштен ђак долазио је на 22.000 васпитника, који су редовно посећавали школу ; сад пак, кад је уништена телесна казна од 1875 год., један отпуштен долази на 48.980 васпитника, и тако је — при новој системи — постигнуто много више него при старој системи. Главни губитак за
школе бго је губитак времена, које се трошило на дисциплину“. Суперинтенденат просвете у вароши Сен-Лују, у свом извештају за 1870 г., о том предмету вели ово: „телесна ка-
„зна још траје у нашој вароши, но ја
сам врло радостан, што могу јавити, Да та казна сваке године постаје ређа и ређа . . . ма да искусни учитељи непрестано тврде, да се без ње у школи никако не може бити“.
Исти суперинтенденат, у свом извештају за 1874 год., јавља : „ОСразмер-
Но пређашњим годинама ми смо имали ,
|
пп нисии=—____________
мало случајева телесне казне, но тај је број још врло велики; ако се скупе сви случајеви уједно, излази да су пре 16 год. кажњавали 100 пута више но сад“. Суперинтенденат вароши Балтиморе, у свом извештају за 1875 год., вели: „Правила варошког педагошког савета допуштајт старешинама завода. (рттејрајв) да одређују телесну казну у случајевима крајње потребе; но може се рећи, а да се не претера, да се они тим правом врло ретко користе и можемо се поуздано надати, да неће бити далеко, када ће телесна казна бити предање“.
(НАСТАВИЋЕ СЕ.)
Нњигеу основној школи,
Предавао 23. Марта 1882. годинс у учитељској задрузи у Херналсу (код Беча). др. Фридрих Дитев.
Намеран сам да вам обратим пажњу на једно школско питање, које у првом реду не припада школској политици, већ школској педагогији, а то је
питање о школским књигама. Ову сам тему с тога. изабрао, што се односно
| исте држим гледишта, које данас код
нас само мањина школских људи за-