Učitelj

392

роту и напуштену децу. Сви заводи такве врсте, и по свом карактеру и по цељи, сасвим припадају основним народним школама.

Средњи заводи.

Ти се заводи у Америци разно зову: већином се називају ви ше школе (Лоћ већоој] т. ј. више према основној школи. Врло много од таквих завода навивају се академије, неки пак семинарије, но овде се не даје ни црквено ни специјално-педагошко образовање ; називом „семинарија“ [од лат. ветећ семеј Америчани често означују сваки школски завод, јер се помоћу њега сеје семе просвете. Ако пак симинарија има црквени карактер, то увек добија навив: #ћеојовјса] т. ј. теолошка или 60гословска семинарија ; тако да у Америци употреба речи „семинарија“ више наличи на нашу реч „гимназија“, у смислу власичног средњег завода. Зато се неки средњи заводи зову приправне школе [ртерагафогу зећоој т. ј. такве "које дају спрему за ступање у колеж

или универзитет, или се зову институти, или пак латинске школе.

Виши заводи. Више школе зову се двојако: колењи и универзитети; више се употребљава реч „колеж“.

Професионални заводи.

Професионални курсови јесу већином при колежима и универзитетима као њихови Факултети. Но у здруженим др-

"Жавама налази се много професионал-

них завода и засебних. Овде на, првом месту стоје школе за спремање учитеља основних школа. Даље су школе медецинске, техничке, земљоделске, правничке, богословске и т. д.

Не узимајући у обзир неке мане те класификације америчких школа, држимо да се помоћу ње може најбоље показати свеза и узајамни одношај школских завода међу собом, и њихов односни значај. Помоћу те системе, читалац може врло лако преставити сву широку област просвете у здруженим државама.

Васпитавање деце у родитељској нући. |

~

· (НАСТАВАК. )

Остаје нам да разгледамо, шта треба,

радили па да се чула развију у оној мери

у којој треба, и да постану способна за. оно, што им је природа наменила. Чула. такође ву но склопу своме предмет васпитавања физичког, а по раду никако. По раду своме већ спадају у предмете духовног васпитања. Пошто и једна и друга страна чула тесно је везана то ћемо учинив ову претходну приметбу укратко раз-

гледати прилике, које захтева и једна и Лруга страна; разгледаћемо укратко прилике, које захтевају чула, па да се развију и разгледаћемо прилике, које захтевају, па да врше евоју радњу како ваља.

Колико имамо чулар Имамо пет. Прво је чуло осећања, друго је чуло кушања, треће је чуло мирисања, четврто је чуло вида и пето слушања. Под осећањем разуме се радња свију чула. Ми када смо