Učitelj

236

куће у својој соби и у својој школи чинити на најобичнијим справама у посуђу домаћем без особите помоћи нарочитога кабинета. Овом отштампаном књижицом дата је могућност и ђацима и онима који не читају „Учитеља“ да се њоме користе и да имају путовођу за најелементарвије изучавање најстарије и најважније науке међ наукама — Физике. Преводилац је учинио једно добро тиме што је превео ово ваљано делце, а друго што га је прештампао о своме трошку те дао прилике да се већина њиме користи. Књижица је у самим опитима из којих су извођени закони. То колико олакшава само изучавање, толико и мами дух и упућује га на саморадњу: да он и сам посматра појаве у ирироди и изводи из њих правила и онај ред, по којима се оне дешавају,

Ми топло препоручујемо ово делце.

„Ичела“ илустрован орган за српске пчеларе, издаје и уређује Драгутин Посниковић у Београду.

Колико људи има у Србији, који и не знају да на њином рођеном језику излази лист, и то са сликама, који оће да шири пчеларско знање и гајење у нас, те да би потпомогао свима добицима научним и на томе пољу нашем и онако скученом еко-

номском стању 2 Колико и наше читалачке нубдике има, која ни сама о томе листу ништа није чула и не зна да постоји још дистр У сред Београда има толико људи, који се рачунају у интелигенцију и читалачку публиву и који не знају да излази „Пчела“. Наша журналистика толико појима своју дужност да она не доноси својим читаоцима ни објаве шта излази у српској књижевности. Покажите нам новине, које су донеле вест и казале српскоме народу да излази „Пчела“, један лист у коме српски пчелари речима и у сликама доносе све оно, што се у свету сазна и изнађе о гајењу пчела. Колико би се сељака, попова и учитеља више користило оним ситним животињицама — пчелама, но празним политизирањем које нас води у кавгу, расцеп и — нерадо Па опет наша журналистика води народ само у политизирање.

· „Шчела“ излази и данас у Београду један пут месечно и стаје само 6 дин. годишње. Пред нама је свеска од целе прошле године. Садржина је врло разнолика. Главни сарадници су: ован Живановић, А. Алексић, Паја Јанковић, ован Милојевић, Светозар ГЉугарски и МИ. Н. Јаго| динац.

нон роса -

Ситнице,

„Илустроване новине“ немачке доносе ову интересантну белешку о положају женскиња у појединих народа. У Ерцеговини, веле оне, има пословица, која казује шта је жена човеку у разних народа, и која, вели : „У Турчина је апсеник, у Арнаутина робиња, у Србина слушкиња, у Бугарина другарица, у Чивутина ортак и помоћник, у Грка краљица“. И у самој Ерцеговини, додају оне, није ништа боље но у Србији. Девојком хвале је, обожавају је, отимљу се о њу, њену лепоту опевају и прослављају; а кад се уда, она ради и

| издире као марвинче и мора се покоревати као свака слушкиња. — Карактеристично је, да је ово из Ерцеговине, и да сам народ наш то прича о себи и другим народима. То личи на ону другу причу народпу, како су народи делили блага па, сваки узео по нешто. А кад је дошао ред на Србе, па их запитали: а ви Срби, шта ћете вир а они се згледнули па рекли: ми се још нисмо 2Договорили; идемо прво да се здоговоримо па ћемо онда доћи да кажемо. Па тако отишли, па. још ни данас нису дошли да кажу шта ће .... Ово