Učitelj

дине, да изберу по једно лице, која ће пред скупштином извести нешто треће, У главноме, више се слаже с пројектом мањине,

П. Манојловић. Говори против облика

пројекта већине, јер то није ствар скуп-.

штиве, а није ни за пројекат мањине, по-

што мањина хоће изборни систем у среској. настави, а то се коси са постојећим 88- |

коном о општинама и административном поделом наше земње. Слаже се с предлотом (. Аћимовића.

Подиредседник М. Петровић. Не може се одбору пребацити нехатост, нит то, да је он учинио само измену и допуну у постојећем закону. Начелно излагање у пројекту, било би за одбор 15-орице много лакше, но ми смо нашли, да ћемо у оваквом облику испунити жељу 11. учитељ. скупштине и за то, не заселужујемо прекор. Брани Форму пројекта већине и наводи

примере, како и друге корпорације, штр.

правозаступничка , доноси неке Формалне пројекте, па од тога нико не преза. Даље брани практичносг пројекла већине, да је остварљив према нашим економским и друштвеним приликама, Наводи, како уч. скупшт. не треба да се заноси илузијама, но треба узети данашње прилике и обу хватити у пројекту све оно, што има стварног утицаја на основну школу. Пројект мањине сматра као неке опште напомене, а никако за прави пројекат. Не слаже се

с предлогом Аћимовића, јер би се У таквој |

процедури изгубило, а ствар треба што пре решити и тражити поправке. Препоручује свупштини пројект већине. |

Д. Мелентијевић напомиње да не треба узимати у обзир неостварљивост пројекта мањине, јер он у истини и није неостварљив. Не стоји ни то да је пројект мањине

нејасан, јер га је, вели, он разумео. Он је.

за пројект мањине осим осталих разлога и за то, што је пројектом мањине уведен у основну школу и ручни рад. О интернату вели да је остварљив, пошто он и данас

постоји у неким школама, само га је пројекат мањине још боље утврдио. Напомиње_

да по пројекту мањине и не узимају се

506

сва деца у интернат, већ само она која су сиромашна. Он је за пројект мањине.

Тр. Протић. ПТ. учит. скупштина имала, је на уму практички правац при изради пројекта за реорганизацију. Мањина је у почетку подпела одбору :5-орице Формалан пројекат у члановима, Доцније је од тог одступила, јер је увидела да је неостварљиво. Даље наводи штету, коју би имао народ од шестогодишње осн. наставе, јер би у том случају ђак свршио школу тек у 18-ој години, а онда настаје регрутовање и онда настаје родитељи ратосиљали од своје деце. Наводи даље, да ако се скуп штина заводи шупљим фразама, да ће учитељство доживети опет попове за ревизоре

"итд. (вичу: да се реши).

Преседник. Мени се чини, да је дебата, у начелу исцрпљена.

Ставља се на гласање,

Преседник (по свршеном гласању): оглашујем, да је пројект већине одбачен са 108 противу 58 га.

(6 овим је састапак закључен у б и пф

"часова, а идући заказан у 8 часова су-

тра дан. Председник, Јанко Кара-Матић.

Потпредседник , Милоје Петровић.

Секретари; Мих. М. Стевановић , Н. М. Чолаковић, Лепосава Мишићева,

ТУ САСТАНАЋ

ДРЖАН 1. АВГ. У 8 и ПО ЧАСОВА ПРЕ ПОДНЕ.

ПРЕДСЕДАВАО

Јанко Кара-Матић.

Председник Пре, но што се пређе на дневни ред, хоће да напомене да су досадање скупштине давале парастос учитељ. добротвору пок. Јовану Гавриловићу, па држи да и сад. учитељ. скупштина, не тре-