Učitelj
дине, да изберу по једно лице, која ће пред скупштином извести нешто треће, У главноме, више се слаже с пројектом мањине,
П. Манојловић. Говори против облика
пројекта већине, јер то није ствар скуп-.
штиве, а није ни за пројекат мањине, по-
што мањина хоће изборни систем у среској. настави, а то се коси са постојећим 88- |
коном о општинама и административном поделом наше земње. Слаже се с предлотом (. Аћимовића.
Подиредседник М. Петровић. Не може се одбору пребацити нехатост, нит то, да је он учинио само измену и допуну у постојећем закону. Начелно излагање у пројекту, било би за одбор 15-орице много лакше, но ми смо нашли, да ћемо у оваквом облику испунити жељу 11. учитељ. скупштине и за то, не заселужујемо прекор. Брани Форму пројекта већине и наводи
примере, како и друге корпорације, штр.
правозаступничка , доноси неке Формалне пројекте, па од тога нико не преза. Даље брани практичносг пројекла већине, да је остварљив према нашим економским и друштвеним приликама, Наводи, како уч. скупшт. не треба да се заноси илузијама, но треба узети данашње прилике и обу хватити у пројекту све оно, што има стварног утицаја на основну школу. Пројект мањине сматра као неке опште напомене, а никако за прави пројекат. Не слаже се
с предлогом Аћимовића, јер би се У таквој |
процедури изгубило, а ствар треба што пре решити и тражити поправке. Препоручује свупштини пројект већине. |
Д. Мелентијевић напомиње да не треба узимати у обзир неостварљивост пројекта мањине, јер он у истини и није неостварљив. Не стоји ни то да је пројект мањине
нејасан, јер га је, вели, он разумео. Он је.
за пројект мањине осим осталих разлога и за то, што је пројектом мањине уведен у основну школу и ручни рад. О интернату вели да је остварљив, пошто он и данас
постоји у неким школама, само га је пројекат мањине још боље утврдио. Напомиње_
да по пројекту мањине и не узимају се
506
сва деца у интернат, већ само она која су сиромашна. Он је за пројект мањине.
Тр. Протић. ПТ. учит. скупштина имала, је на уму практички правац при изради пројекта за реорганизацију. Мањина је у почетку подпела одбору :5-орице Формалан пројекат у члановима, Доцније је од тог одступила, јер је увидела да је неостварљиво. Даље наводи штету, коју би имао народ од шестогодишње осн. наставе, јер би у том случају ђак свршио школу тек у 18-ој години, а онда настаје регрутовање и онда настаје родитељи ратосиљали од своје деце. Наводи даље, да ако се скуп штина заводи шупљим фразама, да ће учитељство доживети опет попове за ревизоре
"итд. (вичу: да се реши).
Преседник. Мени се чини, да је дебата, у начелу исцрпљена.
Ставља се на гласање,
Преседник (по свршеном гласању): оглашујем, да је пројект већине одбачен са 108 противу 58 га.
(6 овим је састапак закључен у б и пф
"часова, а идући заказан у 8 часова су-
тра дан. Председник, Јанко Кара-Матић.
Потпредседник , Милоје Петровић.
Секретари; Мих. М. Стевановић , Н. М. Чолаковић, Лепосава Мишићева,
ТУ САСТАНАЋ
ДРЖАН 1. АВГ. У 8 и ПО ЧАСОВА ПРЕ ПОДНЕ.
ПРЕДСЕДАВАО
Јанко Кара-Матић.
Председник Пре, но што се пређе на дневни ред, хоће да напомене да су досадање скупштине давале парастос учитељ. добротвору пок. Јовану Гавриловићу, па држи да и сад. учитељ. скупштина, не тре-