Učitelj

дневно, а код родитеља и др, дакле, ван учитеља, 192) часова. У том случају и највећа воља и најбоља спрема и најсавеснији и најправилнији поступци у васпитавању деце за 4# — 5 часова не могу бог зна шта да учине противу свега онога, што рђаво на васпитање деце утиче за ових 19 — 20 часова, за које су време деца ван надзора учитељевог. А утицај учитељев на, васпитање губи се нарочито онда, кад родитељи у супротном правцу делају на дечије васпитање.

У осталом, деца су, и иначе, за. оних 14 20 па сова изложена разним околностима, које веома неповољно утичу на васпитну страну код ученика. Замислите само, колико појава и догађаја дете види, док оде од школе до куће и обратно !...:. Шта вреди учитељево моралисање ученицима у школи: како треба лепо да се живе, да се не свађају и не псују; да се не бију, да не говоре ружне речи; да не краду и не лажу; да не буду лукава, пакосна и завидљива; како треба да буду добра, поштена и вредна деца ит.д.:.... Шта свето, велим, вреди за децу, кад она идући од школе до куће и 06ратно, имају ваздан прилике да виде: како се и људни деца по улицама свађају и грде, бију и псују најгрднијим изразима; како «коцкари», да се изразим варошким „термином, краду крушке, јабуке и друге ствари; како многи залудници шетају по улицама и играју се по празним плацевима, пијацама и вашариштима а ништа не раде; како се какав «раб божији» малко пребацио приносећи жртве Бахубу, па се поводи и прекреће, посрћући и изговарајући такве изразе, који никако не могу повољно утицати на правилно васпитање код децеит.д. Све ово и још много што шта друго, чега има нарочито по варошима. што рђаво утиче на васпитање, — јасније и осетније трагове оставља на деци, него речи учитељеве, јер је све то и очигледније и реалније од учитељевих речи. За све ово опет највише су криве саме општине, што се не постарају, да, што пре, по улицама,