Učitelj

198

пажњу. Дугим дресирањем дух се дисциплинише, и задобије могућност да одбира и сређује све оно што у њега улази. Дисциплинован дух полаже основ за саморадњу. Он не трпи нејасности, неопредељености и празнине, и с тога гони човека да посматра и испитује, да. одређује и опредељује. Са саморадњом у тесној је вези радозналост, која пробуђује вољу за радом.

И тако, дисциплина Формира човечју душу, која временом задобија ове лепе и корисне особине: Радозналост, вољу, саморадњу. Са, овим особинама стоје у вези и остале, као: уредност, јасност, тачност, опредељеност итд. Све су то повољни услови да се што сигурније дође до истине.

|. Морални уплив дисциплине.

Ако је истина да дисциплина Формира душу човечју, | и да јој прибавља лепе и корисне особине, то да ли се може из тога извести, да дисциплина утиче на човека и морално!

Кад би између мишљења и делања постојала она иста веза која постоји између духа и тела, онда би се могао дати са свим позитиван одговор. Другим речима, кад би човек по природи био приморан да ради оно што мисли, онда би дисциплина оваква, какву је ми разумемо, заиста упливисала морално на човека. Ну ми из искуства, знамо, како човек врло често једно мисли и говори, а друго ради. То ради чак и онда, кад га и само лице издаје. Нама је познато како је човек више пута вољан да прикрије своје унутрашње стање. Многи у томе и успу, служећи се вештим говором и непроменљивошћу свога, лица. У колико је човек необразованији, у колико има мање мисли, иу колико су те мисли у слабијој вези, у толико је мање у њега лице огледало душе. Могли бисмо рећи, да је образован човек више дух, а необразован више тело. Врло је тешко, а више пута и немогуће по лицу познати шта је у души необразована човека.