Učitelj

140

Необразована човека издаје више реч, а образована више лице.

Пошто смо видели ову противност између мишљења. и делања, то сада да се запитамо: који је то морал што се у школи тражи, и може ли се он стварати дисциплином 2

Познато је, да је појам о моралу врло растегљив. Живећи у овом свету, ми сазнајемо разне облике морала. Тако, ми смо имали прилике чути, како се спомиње грађански морал, војнички морал, државнички морал, а најчешће хришћански морал. Сви су ови морали разнолики, а врло често један другом и протлвни. Тако, на пример, хришћански морал захтева, да један другом чинимо добра, да смо милостиви према свакоме, и, што је главно, да праштамо увреде. Томе моралу, у многоме. противан је морал једног судије. Од судије се тражи, да се строго придржава закона, да буде неумитан, доследан итд. Судија, као такав, не сме апеловати на милостиво срце, не сме праштати кривице. — Морал једног државника удаљава, се од хришћанског морала још и више него ли морал једнога судије. Државнику је дозвољено чинити много што-шта што је противно хришћанском моралу, само ако се то клони интересима отаџбине. У хришћанском моралу влада идеја доброте, а у судијском идеја правде. Хришћанин је позван да чини добра дру гима, судија —- да изриче правду, а државник — да чини користи отаџбини.

У свима овим разноликим облицима морала налази се нешто заједничко, а то су обавезе или дужности. У хришћанском моралу дужности су двојаке: према Богу и према, ближњему; у војничком — према отаџбини и, владаоцу; у судијском — према позитивним законима, итд. Ну како један исти чевек може бити у разним односима, то и његове дужности морају бити разнолике. Тако, на пример, судија је — према приликама — и судија, и грађанин, и војник, и државник, али на првом месту —