Učitelj, May 01, 1889, page 54

308

три просвете, који су их као ревизоре за осн. школе слали, него. што ће то оценити г. Атанацковић. Г. Атанацковић показао је своју неспремност како понашањем у ревизији тако и овим својим извештајем. Који су год ревизори долавили, сви су са учитељима водили разговор о појединим школским питањима, а овај г. ревизор _у напред свуда говораше да не треба учитељи да мисле што јеон нов ревизор, па да што „забуше“, то код њега не може бити; за тим причаше какав је који учитељ код којих је већ био, како један зна, други уме, трећи се збунио а четврти уплашио, то јесве што су учитељи могли чути од овога ревизора, па и партију није оставио заборављену, напомињући да учитељи не треба да страхују, јер он припада либерално, партији.

Још је смешнија логика овога ревизора. Он хвали једног учи-. теља поименце, коме је дао оцену »увр. добар» а о петичарима својим ни речи; он друге оцењује оценом вр. добром а у извештају вели да су то слабе наставничке снаге. Како се то слаже По ревизорег!.... |

Сажаљевамо нашу осн. школу, што је такве худев ереће да у историји своје ревизије има записано име оваквога, ревизора, и же-. лимо јој да јој никад више не прескочи прага као ревизор.

––————————_——______р_______-_____-

КЊИЊНЕВНИ ПРЕГЛЕД

пење

Живот народни. (Васпитање и просвета, правда и законодавство, привреда и, политика, морал и религијај. Књига прва :

Васпитање и просвета. Пон професор М. Миловановић. — Београд 1886.

Пишчева је намера да, у целини, изнесе све главне чиниоце. народног живота, да изложи основна начела, којима треба да се руководе како народно кућење, школовање и политика, тако правда, законодавство и морал с религијом, да покаже како су сви ти чиниоци у најтешњој узајмици и како све то, према нашим приликама, треба код нас да буде. Задатак истина веома користан, али богме. и мучан, тежак. Како ће писац решити тај задатак — то сада још не можемо да кажемо; то ћемо видети тек онда, пошто и о остадима огранцима народног живота, као у овој књизи о васпитању и просвети, изрече своје назоре.

У предговору свом писац много криви нашу интелегенцију. Не одричемо да је за целокупни наш друштвени живот, овакав какав.