Učitelj

308

три просвете, који су их као ревизоре за осн. школе слали, него. што ће то оценити г. Атанацковић. Г. Атанацковић показао је своју неспремност како понашањем у ревизији тако и овим својим извештајем. Који су год ревизори долавили, сви су са учитељима водили разговор о појединим школским питањима, а овај г. ревизор _у напред свуда говораше да не треба учитељи да мисле што јеон нов ревизор, па да што „забуше“, то код њега не може бити; за тим причаше какав је који учитељ код којих је већ био, како један зна, други уме, трећи се збунио а четврти уплашио, то јесве што су учитељи могли чути од овога ревизора, па и партију није оставио заборављену, напомињући да учитељи не треба да страхују, јер он припада либерално, партији.

Још је смешнија логика овога ревизора. Он хвали једног учи-. теља поименце, коме је дао оцену »увр. добар» а о петичарима својим ни речи; он друге оцењује оценом вр. добром а у извештају вели да су то слабе наставничке снаге. Како се то слаже По ревизорег!.... |

Сажаљевамо нашу осн. школу, што је такве худев ереће да у историји своје ревизије има записано име оваквога, ревизора, и же-. лимо јој да јој никад више не прескочи прага као ревизор.

––————————_——______р_______-_____-

КЊИЊНЕВНИ ПРЕГЛЕД

пење

Живот народни. (Васпитање и просвета, правда и законодавство, привреда и, политика, морал и религијај. Књига прва :

Васпитање и просвета. Пон професор М. Миловановић. — Београд 1886.

Пишчева је намера да, у целини, изнесе све главне чиниоце. народног живота, да изложи основна начела, којима треба да се руководе како народно кућење, школовање и политика, тако правда, законодавство и морал с религијом, да покаже како су сви ти чиниоци у најтешњој узајмици и како све то, према нашим приликама, треба код нас да буде. Задатак истина веома користан, али богме. и мучан, тежак. Како ће писац решити тај задатак — то сада још не можемо да кажемо; то ћемо видети тек онда, пошто и о остадима огранцима народног живота, као у овој књизи о васпитању и просвети, изрече своје назоре.

У предговору свом писац много криви нашу интелегенцију. Не одричемо да је за целокупни наш друштвени живот, овакав какав.